Beograd će uvek biti „moj grad"

Pozorište „Ulisess” sa Briona gostovaće u sredu i četvrtak, 15. i 16 maja na sceni „Ljuba Tadić” Jugoslovenskog dramskog pozorišta u Beogradu sa predstavom „Kabare Breht – zadrživi uspon Artura Uija”  po delu Bertolta Brehta, u režiji Lenke Udovički. Predstava je premijerno izvedena 22. jula 2011. godine u tvrđavi Minor na Malim Brionima.

Uz Ozrena Grabarića, jednog od vodećih hrvatskih glumaca koji tumači glavnu ulogu, u predstavi igraju: Mladen Vazari, Mislav Čavajda, Goran Bogdan, Maja Posavec, Damir Šaban, Jerko Marčić, Damir Poljičak, Jure Ivanušić, Zoran Pribićević, Igor Kovač i Filip Detelić.

Svako gostovanje teatra „Ulises” u JDP-u jeste obostrano uzbuđenje. Sa kojim emocijama stižete u Beograd?

Za mene je, naravno, gostovanje u Beogradu posebno, jer to je grad u kojem sam rođena, školovala se, odrasla... Beograd će uvek biti „moj grad” mada se taj moj, Beograd, mnogo promenio. I uvek me te promene zateknu, iznenade. Valjda negde, podsvesno, očekujem da ću se vratiti u grad iz kojeg sam otišla. Ponekad, na nekom ćošku, desi mi se da se vratim 20 ili 30 godina unazad. Vidim sebe i neke prijatelje iz „onog vremena”. I tako hodam ulicom u dve paralelne realnosti. Malo šizofreno, ali zanimljivo i daje priliku da se sagledamo, osvestimo fenomen prolaznosti i relativnosti vremena i prostora. Složene su emocije, ali sve više je nostalgije, prema sopstvenoj mladosti i zabludama.

Delo „Kabare Breht – zadrživi uspon Artura Uija” Bertolt Breht napisao je davne 1941. godine. Zašto je aktuelno danas, odnosno šta je presudilo da ga radite?

Breht je napisao jednu alegoriju o usponu Hitlera na vlast. Ali komad nije o Hitleru već o tome kako je veliki kapital, u doba krize, ušao u simbiozu sa gangsterima i gangsterskim metodama ne bi li ojačao svoju vlast i dalje uvećavao profit. Hitler je poražen 1945. godine, ali ta simbioza je ostala, metastazirala, i to je svet u kojem živimo danas.

Koliko je ovaj „gangsterski” komad koji priča o korupciji, kriminalu... bilo delikatno postaviti na scenu kombinujući mjuzikl, operu i dramu?

Komad je toliko aktuelan danas da je bilo neophodno napraviti neki žanrovsko stilski otklon, inače bi bio banalan. Nije postavljen za Brehtovog života i on ga nije redigovao tako da je originalan i prilično opširan. Dosta smo ga štrihovali i od nekih delova teksta napravili songove. Mom senzibilitetu muzički teatar je vrlo blizak. Obično imam živu muziku u svojim predstavama i ona je sastavni deo dramaturgije komada. Uživala sam radeći jer je ekipa bila odlična, mladi glumci sa nekom novom energijom, spretni, duhoviti i divno smo se igrali prolazeći put od čarlstona i recimo estetike nemog filma do atonalne muzike i drame. Drago mi je da će se nova generacija hrvatskih glumaca predstaviti beogradskoj publici.

Savremenici smo potrošačkog društva, nametnutog marketinga, novčanih transakcija... Kako reagujete na vreme u kojem živimo?

Mislim da živimo u užasno surovom vremenu i da smo sve bliži nekom totalitarnom sistemu na globalnom nivou. Samo su poluge opresije tako sofisticirane da i ne znamo šta nam se dešava. Totalitarni hedonizam. Svuda se nude bogzna kakvi užici, sve fantastično izdizajnirano, upakovano, izbrendirano, priča se i piše o milionima a većina je na prosjačkom štapu i užasno su nesrećni. Ljudi su sluđeni, opijaju se nacionalizmom, religiozni fanatizam je sve jači, a sve to koristi njih šačica da zgrće novac. Najtužnije je što su mnogim mladim ljudima idoli potpuni idioti. Nije to samo kod nas, to je svetski trend.

Ženska porodična loza vam je posebno jaka. Svojevremeno je vaša baka bila ambasador Bolivije u Ujedinjenim nacijama. Koliko je teško savremenoj ženi da održi korak sa vremenom i nagomilanim obavezama?

Teško je. Svima. I muškarci i žene žive pod velikim pritiskom obaveza, u stalnoj jurnjavi i bici sa vremenom, jer ustrojstvo je takvo. Iako je žena ravnopravna na papiru, ipak je briga o porodici i deci najviše na njoj, i to je ogroman teret. Nemojte me pogrešno razumeti, to je i jedna divna privilegija, ali društvo bi moralo da ženu mnogo više rastereti i podrži. Bitno je za generacije koje rastu. Uštedelo bi se na zatvorima, mentalnim bolnicama i psihijatrijskim lekovima.

Vaša životna priča kao da je istrgnuta iz Markesovih dela. Šta vas rastuži, šta čini srećnom?

Rastuži me kad vidim kako neki dobri ljudi pucaju pod teretom okolnosti vremena i postaju zli. A srećnom me čini ljudska solidarnosti i, naravno, ljubav porodice i prijatelja.

Šta ćete ovoga leta raditi na Brionima, odnosno sa kojim novim predstavama će teatar „Ulises” obogatiti svoj repertoar?

Još nismo izašli sa zvaničnim repertoarom, objavićemo ga za najviše desetak dana, ali me raduje da će novu predstavu režirati mladi reditelj koji je nedavno diplomirao na Fakultetu dramskih umetnosti u Beogradu. Igraćemo i „Kralja Lira” koji je naša prva predstava i u kojem je Rade Šerbedžija stvarno maestralan, „Odiseja” Gorana Stefanovskog, Nušićevog „Pokojnika” i, naravno, Brehta.