Evropa ograničava pesticide štetne po pčele

Pesticidi imidakloprid, klotijanidin i tijametoksam, čiju će primenu na semenu suncokreta, uljane repice, pamuka i kukuruza Evropska unija ograničiti zato što se veruje da škode pčelama, koriste se i u Srbiji a pčelari već godinama traže da se te supstance izbace iz upotrebe. Kod nas godišnje, prema jednoj analizi, u proseku ugine čak petina pčela. Za to je krivo petnaestak faktora, a za imidakloprid se sumnja da je u prvih sedam uzročnika smrti ovog insekta. Ne samo u Evropi već svuda u svetu populacije pčela se proređuju ili jedva održavaju na istom nivou, ali po cenu smanjenja prinosa meda.

Ne samo da tri pesticida koja EU hoće da ograniči krnje odbrambene mehanizme pčela, već ih direktno truju, navodi profesor Mića Mladenović, sa Poljoprivrednog fakulteta u Beogradu.

– Italijani su eksperimentom pokazali da imidakloprid pčelu ubija izuzetno brzo. Studije su konstatovale da su i klotijanidin i tijametoksam štetni. Petnaestak je faktora koji mogu da izazovu smrt pčele, virusi i nedostatak hrane su tu važni, ali imidakloprid je u prvih sedam. U Americi je pre nekoliko godina nestalo čak 60 odsto populacije pčela. U Srbiji godišnje izgubimo dvadesetak odsto prosečno, u rasponu od sedam do četrdeset procenata. Evropa je već iz upotrebe izbacila neke antibiotike koji su, na duge staze, pčelama više škodili nego što su im pomagali. Ograničavanje upotrebe ova tri pesticida je pravi korak – objašnjava profesor Mladenović.

Srbija pčele ne uvozi da bi nadoknadila izgubljene primerke, nego naši pčelari pospešuju njihovo razmnožavanje. Ali, tim merama se smanjuje prinos meda, kaže dr Rodoljub Živadinović, predsednik Saveza pčelarskih organizacija Srbije.

– Umesto da to radimo, bolje je da se i ovde zabrani upotreba ta tri pesticida, kao što tražimo od 2008. godine, kada su objavljena istraživanja koja potvrđuju njihovu štetnost. Tada je ovde organizovan i skup na koji su došli predstavnici proizvođača pesticida, čak i „Bajerovi” ljudi iz Nemačke, koji su pokušavali da opovrgnu studije. U Ministarstvu poljoprivrede su nam obećali da će zabraniti te preparate čim to uradi Evropa. Sad ćemo videti. Ali, da bismo zaštitili pčele, potrebno je i da poljoprivrednici napokon počnu da poštuju zakon kojim se zabranjuje prskanje voća u cvetanju sredstvima otrovnim za pčele. Zbog toga smo imali masovna trovanja, koja su odnedavno nešto manjih razmera ali i dalje mnogo pčela strada od toga – navodi dr Živadinović.

Istina, ima i stručnjaka koji ne veruju da pesticidi, pod uslovom da se pravilno koriste, mogu da izazovu pomor pčela. U samoj EU nisu uspeli da se saglase ni oko zabrane tri supstance niti su odbacili takav predlog, već će, kako je najavljeno, smisliti mere za ograničavanje njihove upotrebe. Među skepticima je i profesor Petar Vukša sa Poljoprivrednog fakulteta u Beogradu, koji kaže da mu dokazi o štetnosti tri supstance nisu ubedljivi.

– Ljudi koji pčele uzgajaju, barem kod nas, ne obezbeđuju im uvek dovoljno hrane. Propuste i da ih zaštite od parazita i virusa. I to su razlozi zbog kojih pčele umiru a njima je prirodni životni vek i inače veoma kratak, tako da je teško eksperimentalno utvrditi direktnu vezu između smrti i različitih faktora koji su je mogli uzrokovati. Meni je teško da poverujem da su, uz toliko drugih opasnosti, male količine pesticida, koliko se nanese na seme, dovoljne da ugroze pčele. Istina je, naravno, da su mnoge supstance štetne, pa i vrlo otrovne po pčele, što je na njihovim deklaracijama i jasno naznačeno. Tu struka nema dilema. Druga je stvar da li se tome svugde pridaje potreban značaj – ocenjuje profesor Vukša.

Izvesnu rezervu prema ubeđenju o pogubnom delovanju pesticida izražava i Miroljub Bukilić, potpredsednik Društva pčelara Beograda. Ali, i on veruje da su pesticidi veoma štetni.

– Tačno je da ne brinu svi pčelari dovoljno o svojim košnicama. Na primer, umesto meda, daju pčelama za prehranu šećer, koji im skraćuje životni vek. To rade zato što je med skuplji od šećera, pa im se više isplati da ga prodaju nego ostave pčelama. Ali, pesticidi svakako škode. Možda ne mogu da promene genetiku pčela, ali im sigurno slabe imuni sistem – kaže Bukilić.