Begej postao crna reka

Zrenjanin – Voda u koritu reke Begej koja protiče kroz Zrenjanin crna je kao mastilo, a sa reke se danima širi neugodan miris. Na slične akcidente Zrenjaninci su se već privikli ali ove godine stanje je gotovo nepodnošljivo. Privremeno olakšanje nastupi kad padnu temperature, ali po prognozi vremena građani se nemaju čemu radovati. Otežanom disanju ne vidi se kraj.

U stvari, voda Begejom ne teče već gotovo mesec dana. U blizini sela Stajićevo podignuta je ustava pošto je vodostaj reke Tise, u koju se Begej uliva, viši pa voda ne bi mogla ni da otiče. To se obično događa u proleće kad počne otapanje snega na Karpatima pa reke kroz Panonsku niziju nose veće količine vode. Ove godine pojava je nešto izraženija zbog temperatura koje su za ovo doba godine bile izuzetno visoke. Pošto je voda stajala brzo se zagrevala i došlo je do raspadanja organskih materija u njoj, što ima za posledicu promenu boje vode, neugodne mirise, ali i pomor ribe usled nedostatka kiseonika. Tim procesom zahvaćeno je dvadesetak kilometara vodotoka Begeja.

Prema onom što smo doznali u „Vodama Vojvodine”, Vodoprivrednom preduzeću „Srednji Banat” i u Srednjobanatskom upravnom okrugu (SBUO) nekog pomaka, dok se ne promene prirodni uslovi, neće biti. Treba da opadne vodostaj Dunava na kome se očekuje još jedan talas, pa onda njegova pritoka Tisa u koju bi onda mogao da se uliva Begej iz koga bi, zna se po ranijem iskustvu, otplovile nečistoće. Prema rečima Dušana Šijana, načelnika SBUO kome pripadaju i nadležne inspekcije, neko bitno poboljšanje može se očekivati do kraja meseca. – Inspekcije me uveravaju da posledica po zdravlje ljudi neće biti – rekao je Šijan za „Politiku”.

Međutim, Begej je najcrnji baš u zoni grada i neki kilometar nizvodno. To znači da, pored svega pomenutog, na sadašnje stanje u reci utiče i nekontrolisano ispuštanje raznih nečistoća, pre svega neprečišćenih otpadnih voda iz gradske kanalizacije i industrijskog otpada. Nijedna zrenjaninska fabrika, uključujući i one čiji vlasnici iz njih izvlače veliki profit, nije ugradila opremu za prečišćavanje otpadnih voda.

Tome uveliko doprinosi i ravnodušnost lokalnih vlasti u nizu dosadašnjih mandata, pa i nadležnih institucija koje izdaju dozvole za rad i onima koji ne žele da ulažu u očuvanje čovekove okoline. Da bi se izbegli ovakvi veliki incidenti, grad u kome nema dovoljno drveća, ispravne vode za piće i štošta drugog, mora da se odluči na značajnije ekološke zahvate.

– Sada to veoma loše izgleda i za bolju budućnost mora se nešto preduzimati – kaže Branislav Čordić, predsednik Ribolovačkog saveza i društva „Eko san”. On izražava nadu da neće doći do većeg pomora ribe jer one beže u bare pored reke i nezagađene rukavce, a „srećom nije reč o otrovima već o nedostatku kiseonika”.