U nedelju lokalni izbori u Hrvatskoj

Zagreb – U Hrvatskoj se u nedelju, 19. maja, održavaju lokalni izbori na kojima će oko 3,5 miliona građana s pravom glasa birati župane, gradonačelnike, načelnike opština, njihove zamenike iz redova nacionalnih manjina, članove opštinskih i gradskih veća i županijskih skupština, javlja Tanjug.

Kampanja koja je počela i pre njenog službenog početka, 5. maja, bila je manjeg obima nego pređašnje, pre svega zbog zakonske obaveze prijavljivanja donacija i troškova Državnoj izbornoj komisiji. Skoro da se nije govorilo o rešavanju problema i razvoja lokalnih sredina, ali je u izobilju zato blaćenja konkurencije u izjavama ili plakatima u čemu su prednjačili hadezeovci.

„Kampanje skoro da i nema, a gde je i ima radi se o preslikavanju odnosa vlade i opozicije, a dosta često i o ustašama i partizanima”, rekao je politički analitičar Žarko Puhovski. „U Zagrebu aktuelni gradonačelnik Milan Bandić smatra da mu ne trebaju plakati jer koristi svoju poziciju, kao što i ministri u vladi Zorana Milanovića koriste svoju, a to rade i šefovi opozicije, što je uobičajeno u svetu.”

Na zloupotrebu resursa upozorila je nevladina organizacija GONG, specijalizovana za praćenje izbora i izbornog zakonodavstva, tražeći da se protiv pojedinih učesnika, pre svega Bandića, pokrenu postupci.

Razlog što su se i vladajući i opozicija razleteli po Hrvatskoj jeste činjenica da će izbori pokazati kakav je rejting stranaka vladajuće koalicije i opozicije. Iako je SDP i dalje vodeća stranka, podrška joj pada, dok podrška opozicionom HDZ-u lagano raste, što se videlo na izborima za poslanike u Evropski parlament na kome je lista HDZ-a imala šest, a lista SDP-a pet poslanika. U međuvremenu su zaređali mnogobrojni protesti i štrajkovi, što bi takođe moglo uticati na izborne rezultate.

Na ovim izborima učestvuju i srpske stranke i nezavisne liste, ističući kandidate za veća i skupštine, načelnike opština, ali i za mesta zamenika načelnika opština, gradonačelnika i župana iz redova nacionalnih manjina. Po učešću u stanovništvu, manjine u 73 jedinice lokalne i regionalne samouprave imaju pravo na zamenike čelnih ljudi, od toga Srbi imaju pravo na 39 zamenika, a za ta mesta konkuriše 101 kandidat.

Srbi se kandiduju i za mesto gradonačelnika Vukovara. Dragan Crnogorac, kandidat Samostalne demokratske srpske stranke (SDSS), suprotstaviće se aktuelnom gradonačelniku Željku Sabu (SDP) i kandidatu HDZ-a Ivanu Penavi. Penavu podržava Štab za odbranu hrvatskog Vukovara, poznat po besomučnim akcijama protiv uvođenja ćirilice u grad, ali i pretnji da će kontrolisati ko od Srba bude glasao na izborima.

„SDSS je najveća stranka Srba u Hrvatskoj i ima tri poslanika u saboru, 210 većnika na svim nivoima, 15 načelnika opština i po sedam zamenika župana i gradonačelnika”, kaže za Tanjug predsednik SDSS Vojislav Stanimirović. „Očekujemo da ćemo na ovim izborima i dalje ostati najjača stranka. Da li će ti rezultati biti bolji ili ne, zavisi od odziva birača koji su zbog loše situacije nezainteresovani za izbore, ali i zbog jagme kandidata za izvršne funkcije.”

U većem delu sredina srpske stranke izlaze samostalno ili u koaliciji sa SDP-om ili HNS-om. U Zadarskoj županiji i Pakracu i Lipiku u Slavoniji koaliraju SDSS i Demokratska partija Srba, a sličnih primera ima još. Najbolji primer srpske sloge jeste koalicija sve četiri srpske stranke koje deluju u Sisačko-moslavačkoj županiji, pa će osim zajedničke liste za skupštinu imati i zajedničkog i jedinog kandidata za zamenika župana Boru Rkmana iz SDSS-a.

Koaliranje srpskih stranaka pozitivnim ocenjuje i analitičar Davor Đenero.

„To pokazuje političku zrelost stranaka i srpske zajednice uopšte”, rekao je Đenero za Tanjug i dodao da „izabrani kandidati više stranaka imaju i veći legitimitet jer će predstavljati veći deo srpske zajednice”.