Derbi između nebeske i svetovne Srbije

To što je mitropolit crnogorsko-primorski Amfilohije delu Vlade i parlamenta predložio da se preseli na onaj svet, kako bi potom vaskrsli, sa nešto više osećaja za patriotizam, kao i to što je umirovljeni episkop Atanasije Jeftić u budućnosti Ivice Dačića video delić sudbine Zorana Đinđića – koji dan kasnije, pokušali su da ispeglaju Aleksandar Vučić i episkop raško-prizrenski Teodosije. Njihov srdačan susret na Kosovu i Metohiji trebalo je da pokaže da su komplikovani državno-crkveni odnosi rešeni na obostrano zadovoljstvo. Potom su i patrijarh Irinej i predsednik Tomislav Nikolić, pokušali da zajedničkim susretom, pokažu javnosti da se država i SPC ne nalaze u „predratnom stanju”.

Da li, međutim, ta slika o odnosu između države i SPC ima kristalno jasnu rezoluciju, ili su, ipak, posle različitog mišljenja o suštini Briselskog sporazuma i uoči redovnog majskog zasedanja Svetog arhijerejskog Sabora u Beogradu, i dalje te smetnje na vezama ostale ozbiljne?

Portparol SPC episkop bački Irinej, nema dilemu kada ponavlja da su Crkva i država odvojene i samostalne, ali da nisu jedna drugoj neprijatelji, već da sarađuju na način uobičajen u savremenim demokratskim društvima.

– Različit pristup nekim pitanjima – na primer Briselskom sporazumu, o kojem je Crkva rekla svoju reč jasno, glasno, časno i u najboljoj nameri, i to zvanično, preko patrijarha i Sinoda – ne može se tumačiti kao nekakva „objava rata” državi Srbiji, kako je to od nekih neodgovorno protumačeno. Sa druge strane, ni izjava državnog rukovodstva da ono vrši vlast i donosi političke odluke, nikako ne znači „objavu rata” Crkvi. Uostalom, zar se može očekivati da Crkva bude poslušnica države ili obrnuto – pita se episkop bački Irinej.

Odnosi su, dakle, redovni i normalni, smatra on. A za svoj stav o gorućem problemu Kosova i Metohije i Crkva i država su preuzele, svaka na svoj način, odgovornost pred Bogom i pred narodom, pred istorijom i pred budućnošću.

– To i jeste konačno merilo, a ne medijske konstrukcije ili subjektivna tumačenja – ocenjuje portparol SPC, ističući naročito ono prvo: „neozbiljno i senzacionalističko izveštavanje nekih medija koji se obaveštavaju od dobro obaveštenih, naravno iz neimenovanih, tajanstvenih izvora. A za nevolju se, tvrdi portparol SPC, može pribeći i rezervnoj varijanti – pozivanju na policijske izvore, što je, tvrdi on, najnoviji hit na našoj slavnoj medijskoj sceni.

Svetovno i nebesko vođstvo možda nisu u bratskoj ljubavi, čak je ministar prosvete Žarko Obradović govor Atanasija Jeftića na opozicionom mitingu u Beogradu ocenio govorom mržnje i pozvao nadležne državne organe da reaguju. Ta inicijativa ministra prosvete je za sada na čekanju, sudeći bar po našem pitanju Republičkom javnom tužilaštvu: hoće li pokrenuti istragu protiv Amfilohijeve simbolike koja se otela kontroli, kako je nazvao njegov nastup jedan od velikodostojnika, do Atanasijevog neumesnog pominjanja Đinđićeve sudbine koja bi, eventualno, mogla da zadesi i aktuelnog premijera. Iz tužilaštva, naime, „Politika” nije dobila nikakav odgovor.

Vladike, verovatno, neće izaći pred sud, ali sama atmosfera uoči majskog Sabora, kako u medijima, tako i u političkim i vladičanskim kuloarima, tek je nešto burnija od napetosti uoči večitog derbija između „Zvezde” i „Partizana” koji treba da odluči sudbinu prvaka Srbije u fudbalu.

Poznavaoci prilika u Patrijaršiji tvrde da će varnice unutar patrijaršijskih zidina biti u najmanju ruku jednake onima koje će navijači svojim očima posmatrati na 144. večitom derbiju, na stadionu Partizana.

Naime, pogođena sa nekoliko skandala uoči Sabora, poput vanparohijskih aktivnosti penzionisanog vladike zvorničko-tuzlanskog Vasilija Kačavende sa nekoliko kršnih delija, zabeleženih na video-zapisima, potom misteriozne krađe oko milion evra keša iz crkvene blagajne, uz neizostavno podsećanje Pahomijevog slučaja oko navodne pedofilije, koji je sudski zastareo, do pominjanja graditeljski aktivnog i raskošnom životu sklonog Filareta, episkopska koalicija unutar SPC-a čini se labavijom od vladinog koalicionog sporazuma.

Da li su, zaista, poslednji politički nastupi episkopa, kome treba dodati i intervju vladike zahumsko-hercegovačkog Grigorija Televiziji B92, pokazatelj postojanja više struja unutar Crkve, koje navodno predvode irinej bački sa jedne strane i mitropolit Amfilohije sa druge, istiniti? Ili se destabilizacija nebeskih predstavnika u Srbiji stvara veštački, kako tvrdi protojerej-stavrofor dr Velibor Džomić.

Razlike među vladikama su, tvrdi on, rezultat prava na različito mišljenje, ali na završnoj Saborskoj liturgiji, kada se pojave svi zajedno, to će značiti da su i sve dileme otklonjene.

Srednja, patrijarhova struja, ogleda se u njegovom ograđivanju od nastupa Amfilohija i Atanasija, ali verski analitičar Živica Tucić ocenjuje da je potrebno da i Sabor to učini.

– U Evropi se, kako u crkvenim, tako i u diplomatskim krugovima, priča o događanjima u SPC. Pominje se da je ona protiv rešavanja kosovskog pitanja, da je „prepreka miru”, i slično tome – primećuje Tucić.

Ono što javnost primećuje, jesu probni baloni koji se puštaju u medijima oko nesloge među episkopima i njihove političke naklonosti, a linija razgraničenja je odnos prema Briselskom sporazumu između Beograda i Prištine.

„Gde god da krenem, tebi se vraćam, Kosovo”, nije samo stih narodne pesme, već i politička sudbina, od koje ne mogu pobeći ni lideri, ni vladike. Dok se iz kuloara tvrdi da će Dačiću biti oduzeta odlikovanja SPC, u isto vreme ministarki zdravlja Slavici Đukić Dejanović i državnom sekretaru ministarstva zdravlja prof. dr Vladimiru Đukiću, premijerovoj partijskoj drugarici i drugu, u manastiru Mileševa uručeni su ordeni Belog anđela prvog stepena

Interesantno je, takođe, da se episkop sa Kosmeta Teodosije  nije ogradio od Briselskog sporazuma između Beograda i Prištine, dok episkopi nešto udaljeniji od Visokih Dečana, Peći ili Gračanice, taj sporazum napadaju. Ali ti apsurdi su deo nacionalnog sporta koji se ne zove fudbal, već političko klađenje.

Oni razumniji, međutim, spuštaju loptu: iako se najavljuje bura, očekuje se da će se, po završetku Sabora, pokazati da je bilo zaista bure – ali, ni oko čega.

----------------------------------------------

Razlike, podele i jedinstvo

Istoričar Momčilo Pavlović kaže da Crkva, za razliku od države, odnosno vlasti, nikada nije pravila razliku i podele, premda je bila predmet podela, manipulacija, svesna da postoje vernici i nevernici, posebno komunisti, koji su velika zla naneli SPC.

– Srbija je bila snažna samo kada su u harmoniji i saglasju delovali SPC i državna vlast. Ali za modernu Srbiju potrebna je i modernija crkva, koja mora naći odgovore na izazove novih vremena i novih iskušenja – kaže Pavlović.