Milijarda izbeglica zbog klime

London – Ukoliko se ne preduzmu ozbiljni preventivni koraci, globalno zagrevanje će do 2050. godine imati za posledicu najmanje milijardu izbeglica širom sveta, budući da će manjak vode i podbačaj roda useva primoravati ljude da napuste svoje domove, prognozira jedna od vodećih svetskih agencija za pomoć Kriščan ejd. Takvo stanje biće podloga za lokalne ratove oko vodnih resursa i izvora hrane, ističe se u izveštaju pod nazivom "Ljudska plima: Prava migraciona kriza", prenosi Rojters. "Mislimo da je prinudna migracija trenutno najveća pretnja siromašnom stanovništvu zemalja u razvoju", kaže Džon Dejvison, jedan od autora pomenutog izveštaja.

S obzirom na to da su razvijene zemlje odgovorne za najveći deo zagađenja koje izaziva klimatske promene, one bi trebalo da snose i najveći deo troškova pomoći najugroženijima, smatraju u pomenutoj organizaciji.

Naučnici predviđaju da će prosečna temperatura vazduha tokom ovog veka da se poveća za 1,8 do tri stepena Celzijusa, najviše zbog emisije gasova s efektom staklene bašte kao posledice korišćenja fosilnih goriva. Zbog toga će učestati poplave i glad i biti dovedeni u pitanje milioni ljudskih života.

Međuvladin panel UN za klimatske promene predviđa da će do 2080. godine 3,2 milijarde ljudi, ili trećina tadašnje populacije sveta, biti pogođene nedostatkom vode, do 600 miliona će osetiti manjak hrane, dok će se do sedam miliona ljudi naći na udaru potapanja niskih priobalnih oblasti.

Eksperti za bezbednost strahuju da će talas prinudnih migracija ne samo podgrejati već postojeće konflikte, nego će izazvati i nove u nekim od najsiromašnijih delova sveta, koji su najmanje pripravni da se izbore s takvim situacijama. "Svet sa mnoštvom novih Darfura jeste sve verovatniji košmarni scenario" stoji u izveštaju, koji poredi očekivane krize zbog posledica klimatskih promena sa dugogodišnjim sukobima u zapadnoj oblasti Sudana, u kojima je, prema podacima UN, najmanje 200.000 ljudi ubijeno, a dva miliona primorano da se iseli iz svojih domova.

Dok će mnoštvo "klimatskih izbeglica" preći nacionalne granice i tako postati međunarodni problem, milioni drugih neće biti u mogućnosti da napuste svoje zemlje i tako će za spoljni svet ostati "u velikoj meri neprimetni", piše u izveštaju "Kriščan ejda". Naime, takva interno raseljena lica nemaju nikakva prava na osnovu međunarodnih zakona i nemaju zvaničan glas. "Uslovi njihove egzistencije će verovatno u mnogim slučajevima biti očajni, a i sam goli život će im biti ugrožen", upozorava se u izveštaju. "Kriščan ejd" podseća da, posle Sudana, najviše interno raseljenih lica ima u Kolumbiji. Mnoge od njih sa ognjišta su oterali građanski sukobi koji godinama tinjaju u ovoj zemlji, međutim, u poslednje vreme sve je više Kolumbijaca koji su postali izbeglice u sopstvenoj zemlji pošto su proterani sa svojih imanja da bi se stvorio prostor za ogromne plantaže uljane palme.

I u Mjanmaru se registruje veliki broj izbeglica koji su proterani iz svojih domova iz istog razloga ili zbog izgradnje brana.

Palmino ulje se sve više traži kao sirovina za biogorivo, koje bogate zemlje počinju da favorizuju zbog smanjenja emisije gasova s efektom staklene bašte, a siromašne zbog sve viših cene koje moraju da plaćaju za uvoznu naftu.

Kao primer zemlje u kojoj klimatske promene već izazivaju posledice kakve se predviđaju u njenom izveštaju, organizacija "Kriščan ejd" navodi Mali, u kojem je, zbog nedovoljnih padavina i sve manjih prinosa, mnoštvo seljaka prinuđeno da napusti zemlju i potraži posao u gradovima.