Građani samo ćaskaju o politici

U Srbiji se svi razumeju u fudbal i politiku. To su omiljene teme uz pivo ili kafu, a može i bez piva i kafe. Ali, izgleda da Srbi samo i mogu da ćaskaju o politici.

Veliko istraživanje pod nazivom „Učešće građana u demokratskim procesima Srbije”, koje su sproveli Centar za istraživanje, transparentnost i odgovornost CRTA i Ipsos Strateški marketing, pokazuje da opada zainteresovanost građana za politiku i angažovanost u njoj.

Za politiku je 2004. godine bilo zainteresovano 43 odsto građana a sada je zainteresovano oko 25 odsto. To je trend koji zabrinjava.

Svetlana Logar, direktor istraživanja iz Ipsos Strateškog marketinga, kaže da je tek svaki četvrti građanin znao koliko traje mandat predsednika Republike, a svaki treći ko je predsednik Skupštine i koliko ona ima poslanika.

„Građane najviše zanima lokalna samouprava, ali i to je samo trećina njih. Zabrinjavajuće je učešće u politici: 19 odsto ne zna kako bi učestvovalo, što znači da ih treba podstaći, a samo devet odsto je bilo angažovano u politici i zadovoljno je rezultatima.”

„Dominantno je diskutovanje o politici, i izlazak na izbore, što 55 odsto ispitanika smatra svojom građanskom dužnošću. Građani nemaju ni veliku želju da utiču na odluke vlasti, samo 31 odsto to želi na lokalu, a 21 odsto na nacionalnom nivou. Radom Skupštine je zadovoljno 21 odsto, a radom Vlade 29 odsto građana. Samo osam odsto ispitanika veruje da političari govore istinu, a 62 odsto ne veruje da govore istinu, i samo 14 odsto misli da Skupština pravilno nadzire rad Vlade. Porazno je i što samo 17 odsto građana veruje da svojim angažovanjem može da menja stvari u lokalnoj sredini a njih 10 odsto misli da to može da uradi na nacionalnom nivou. I manje nego svaki peti građanin misli da nešto može da uradi sa nevladinim organizacijama”, objašnjava Svetlana Logar.

Kako građane edukovati a zatim i zainteresovati za učešće u politici? Nije dovoljno samo ćaskati o politici i izlaziti na izbore. Učešće građana u javnom životu nikada nije bilo važnije nego sada, pred dobijanje datuma, i zato je potrebno motivisati ljude da aktivno učestvuju u donošenju odluka.

Dušan Bogdanović, sociolog, smatra da su tri stvari važne za rešenje ovog problema.

„Na prvom mestu je reforma izbornog sistema. Jedna izborna jedinica sa stranačkim listama je loša opcija.” Uz izborni sistem koji bi se mogao nazvati promašajem tu je još problema, od nepismenosti do ekonomske krize. „Potrebna nam je radikalna administrativno-politička decentralizacija, od etničke i ekonomske, do demografske, kulturne i klimatske, o čemu se vodi računa u svetu, da bi se iz svake regionalne jedinice izvukao maksimum, odnosno da bi se rešili problemi.”

Bogdanović pod dva stavlja nizak nivo političke kulture koji pokazuje, između ostalog, nesposobnost elita da se suoče s prošlošću, što je posledica politike od osamdesetih, devedesetih pa i dvehiljaditih godina.

„Temeljito sagledavanje prošlosti je neophodno. Ali, to nije jedino. Pod tri je uloga škole i posebno medija, koja je vrlo značajna. Stalno govorim da u Nemačkoj od drugog razreda osnovne škole postoji predmet politika, nešto što bi se kod nas zvalo građansko obrazovanje. U školama postoje i debatni klubovi. To su elementi vaspitanja građana. Medijska uloga bi bila kruna, pored škole. Oni bi propagirali političku kulturu. Istina je da i u Velikoj Britaniji ima tabloida ali ima i ozbiljnih medija. Politička kultura je razuđena i tome treba težiti. Nisam za zabrane, ali građanima treba omogućiti da odaberu zreo stav.”

Miloš Đajić iz Centra modernih veština na prvo mesto stavlja ulogu medija koji bi građanima trebalo da pojašnjavaju organizaciju političkog sistema i sve ostalo što je važno za političko obrazovanje.

„Mediji bi trebalo i da stvaraju kritičnu masu koja bi pritiskala stranke. Tu je i velika odgovornost nevladinih organizacija u političkom obrazovanju građana. Mediji su sada zloupotrebljeni od strane političara i što su siromašniji, lakše će se manipulisati njima.”

Đajić kaže da je potreban veći dijalog i nametanje tema. „Školski sistem je zakazao, pa đaci ne znaju koliko parlament ima poslanika, jer nigde nisu ništa čuli o izbornom sistemu i politici. Za političko obrazovanje bi trebalo koristiti časove građanskog vaspitanja, što se očigledno ne radi. Podaci iz istraživanja pokazuju da nećemo doći kvalitetnih i dobrih rešenja.”