Jezgro Evrope mora da se integriše u federaciju

Sporazum između Beograda i Prištine je najveći uspeh Evropske unije na međunarodnom planu u poslednjih desetak, možda i dvadeset godina. Njime je konačno otklonjena glavna prepreka za napredak Srbije u procesu evropskih integracija, kaže za „Politiku” Žak Rupnik, direktor Centra za međunarodne studije u Parizu, specijalista za odnose u EU i zemlje Balkana.

Da li mislite da će, bez obzira na zamor EU od primanja novih članica, Srbija u junu dobiti datum za otpočinjanje pregovora?

Ako postoji jedna stvar koja danas ujedinjuje Francusku i Nemačku to je onda manjak entuzijazma za proširenje EU. To se može razumeti jer se nalazimo usred krize evrozone. Ipak, i možda baš zbog toga što danas svi kritikuju EU, mislim da bi Briselu, a ne samo Beogradu, bilo u interesu da u ovom trenutku ovaj zajednički uspeh kojim se najzad stavlja tačka na period sukoba i nestabilnosti objavi na sva zvona. Srbija će, po mojoj proceni, u junu dobiti datum za otpočinjanje pregovora i zbog toga što se time usred krize jača međunarodni kredibilitet EU.

Kako će, pre svega, Francuska i Nemačka objasniti glasačima da EU otvara vrata proširenju, i to usred rastuće nezaposlenosti i krize?

Prvi argument jeste da integracijom balkanskih zemalja želite da osigurate trajni mir u svom susedstvu. U interesu je EU da postigne trajniju stabilnost celog kontinenta. Može da se ukazuje i na to da ovaj sporazum između Beograda i Prištine ne bi bio postignut bez pomoći Brisela i bez evropske perspektive koja je protagonistima predočena. To je u trenutku kada se EU suočava sa velikim kritikama nešto zbog čega ona zaslužuje priznanje. Kakav je kredibilitet EU da učestvuje u ostalim međunarodnim temama, ako ne može da postigne integraciju u svom zadnjem dvorištu.

Znači vi predlažete da se od integracije Srbije napravi jaka priča sa velikim rečima?

Da, Evropa bi to trebalo da predstavi kao svoj uspeh u demokratizaciji i postizanju mira, i da tako stekne veći kredibilitet na međunarodnoj sceni.

Evropa je uvek negovala društvenu odgovornost. Da li ona sa krizom gubi tu svoju suštinu, da li je država socijalnog blagostanja otišla u istoriju?

Evropa je bila mnogo toga, bila je pre svega mirovni projekat, potom zajedničko tržište. Delila je zajedničke demokratske vrednosti koje su uključivale i društvenu odgovornost. Evropu je činilo jedinstvenom i to što je posvećena tržišnoj ekonomiji, ali ne odustaje od socijalne odgovornosti, za razliku od azijskog ili američkog kapitalizma. Ovaj evropski model je već dugo suočen sa izazovima: globalizacija je u poslednjih 20 godina dovela do ponude jeftinijih proizvoda iz drugih zemalja bez socijalnih beneficija. A onda je došla kriza. Evropa se više ne deli po liniji istok–zapad kao u prošlosti, već je danas podela između severa i juga.

Svi se žale na manjak ideja o tome kako će izgledati budućnost EU, pa i na puteve za izlazak iz krize. Vidi li se svetlo na kraju tunela?

Postoje nesporazumi o tome kako izaći iz krize. Ako hoćemo da građani i dalje podržavaju Evropu, ne smemo uvek predstavljati evro kao zlog oca koji stalno hoće oštrim merama da disciplinuje svoje sinove. Za obične građane reč „reforma” postala je loša poput kletve. Predsednik Fransoa Oland pretvorio se u neku vrstu posrednika između severa i juga. On želi da prenese Nemačkoj i drugim zemljama na severu Evrope da postoji i drugi prilaz, da se na Evropu pokuša gledati u skladu sa projektom razvoja. Naravno da vas to ne oslobađa odgovornosti od sređivanja vašeg budžeta.

I šta će, po vašem mišljenju, prevagnuti?

Mislim da će doći do kompromisa, kako je to često bivalo u Evropi. Jedno je sigurno, a to je da ništa u Evropi ne može da se desi bez saglasnosti Francuske i Nemačke. Jer danas imamo i krizu demokratije delimično zbog toga što je prostor za manevrisanje izabrane vlasti veoma uzak i stalno se sužava pod pritiskom finansijskog tržišta. Zato su često u vladi tehnokrate, najpre sa bankarskom biografijom. Oni će isporučiti mere koje će urediti finansije. Rast tehnokratije, s jedne strane, jeste u stvari rezultat sužavanja demokratskih prava i tekovina.

Poverenje u političare je na minimumu?

Naravno. Kako objasniti građanima da glasaju za političku opciju ili određenog političara, kada oni više ni o čemu ne odlučuju. Tako se objašnjava i porast populizma. Populističke partije odbijaju da se povinuju finansijskim diktatima.

Da li očekujete da se na samitu u junu primene neke nove ideje kao rezultat kompromisa između Nemačke i Francuske?

Svakako. Pogrešno bi bilo reći da franko-germanska lokomotiva gura Evropu napred. Tačnije bi bilo reći kako kompromis između ove dve zemlje reflektuje u stvari dogovor između dve grupe zemalja unutar EU. I obično, posle izvesnog cenkanja, ove dve strane pronalaze kompromisno rešenje. I najčešće je to dobar zajednički imenitelj za celu Evropu.

U čemu bi popustili Francuzi, a u čemu Nemci?

Francuzi moraju da shvate da ne mogu u beskraj širiti socijalne beneficije, i nastaviti da povećavaju budžetski deficit, a Nemci će uvideti da rizikuju raspad EU ukoliko nastave da insistiraju striktno na stezanju kaiša i disciplini. Ukoliko bi se srušio evro, to bi praktično značilo da se ruši EU. Izgradnja Evrope trajala je 50 godina, rušenje može da bude mnogo, mnogo brže.

Vi zato mislite da će za desetak godina, možda i ranije, Evropa biti sastavljena od koncentričnih krugova?

Postojaće jezgro u koje će spadati zemlje evrozone, koje će morati da uđu u neku vrstu federacije, da se mnogo više integrišu. Ako imate zajednički dug, morate da imate i zajednički stav o tome kako ćete obavljati fiskalne poslove.

U ovoj zemlji federacija kao rešenje izaziva konfuzne uspomene.

Ja to potpuno razumem s obzirom na raspad bivše federacije Jugoslavije. Ovo je druga vrsta federacije. Rezultat dugog procesa finansijske, ekonomske i, najzad, političke integracije. Ja ne znam da li će ona funkcionisati. Ali to je, po mom viđenju, jedini mogući izlaz iz ove situacije.

Osim federativnog jezgra, šta će biti sa ostalima?

Širi krug će se sastojati od ostalih članica EU, koja će onda biti mnogo fleksibilnija i otvorenija za proširenje. I treći krug će biti susedi EU. To je, po mom mišljenju, nova mapa Evrope koja će biti iscrtana uskoro.

----------------------------------------------

Od evrointegracija Srbije napraviti uspeh EU

Briselski sporazum je, kako ocenjuje Rupnik, najznačajnija stepenica Srbije u procesu integracije sa EU, jer to „simbolički znači okretanje sasvim novog lista u knjizi koja je obeležila dvadesetogodišnji period sukoba u bivšoj Jugoslaviji”.

„Istorija neće biti izbrisana, ona ostaje. Mnogo toga i dalje može da pođe neželjenim pravcima u sprovođenju dogovora postignutog uz pomoć i posredstvom EU. Ali taj period sukoba je ipak ovim dogovorom okončan.”