Zvezdino otrežnjenje

U odlučujućoj utakmici u sezoni Crvena zvezda nije ispunila ni sopstvena obećanja, ni očekivanja drugih. S pet bodova zaostatka za Partizanom dva kola pre kraja nema više čemu da se nada.

Iz poraza u 144. „večitom derbiju” ona, ipak, može da izvuče korist. To je – otrežnjenje.

Osam pobeda s novim trenerom na isto toliko utakmica opili su Zvezdu i „zvezdaše”. Na nekima su „crveno-beli” igrali bolje, na nekima slabije, ali nije preoštra ocena da nijednog suparnika nisu nadigrali.

Ali, pobeđivalo se: kragujevački Radnički s 2:0, Hajduk s 3:0, u Smederevu s 1:0, Spartak s 4:1, u Borči s 1:0, Donji Srem s 1:0, u Jagodini s 3:2 i Beograd s 1:0.

A nije običaj da se „s pobedom raspravlja”. Njoj se u zube ne gleda.

To može donekle da bude dobro: osokoli, da krila, klonulom ulije samopouzdanje...

Međutim, potrebno je i strogo samoocenjivanje, čak strože od bilo čije tuđe ocene. Plodovi mogu da budu i posledica povoljne klime, a ne samo sopstvenog rada.

Zvezda je od Partizana primila gol pod nesrećnim okolnostima. Bajković je sačuvao njen gol od protivničkih igrača, ali ne i od sebe. On zbog toga nije kriv. Sreća se ovog puta poigrala sa Zvezdom, kao što joj je pre toga nekoliko puta bila saveznik.

Za subotnji neuspeh ne treba da krivi sreću. Na gol „večitog rivala” je uputila samo dva ozbiljnija šuta: Kasalica u 16. minutu s tridesetak metara, kad je pogodio prečku, i Kadu iz slobodnog udarca s ivice kaznenog prostora pred sam kraj utakmice.

To je, zaista, malo. Delimično opravdanje može da se nađe u tome da je Partizan – Partizan, to jest ozbiljniji, čvršći, tvrđi protivnik od svih ostalih u našoj zemlji.

Ali, Crvena zvezda je slično igrala, recimo, i protiv timova iz Borče i Pećinaca. Kolo pre „večitog derbija” i protiv gotovo juniora s Karaburme...

Te ekipe su napravile grešku više od Crvene zvezde. Ili u napadu, jer nisu iskoristile neku svoju šansu, ili u odbrani, pa su primile gol. Partizan nije častio „crveno-bele”. Njegovi igrači u odbrani su na najjednostavniji način rešavali situacije: loptu bi izbili u polje, ili u aut, ili u korner... Samo da je ne daju protivniku u noge.

Sa Pintu ne može da se zameri što od prvog minuta, s obzirom da je Zvezdi odgovarala samo pobeda, nije sve snage bacio u silovite napade. U drugih 45 minuta to, međutim, nije mogao da izvede, mada je pokušavao.

Partizan je u prvom poluvremenu igrao opreznije i time izgleda da je zavarao Zvezdu. A u drugom, umesto da pojačava odbranu kako vreme odmiče, on je sve više potiskivao protivnika.

„Crveno-beli” se tu nisu snašli. Bilo je logično da oni jure lovinu, a ne da budu lovljeni. I nikako nisu mogli da povežu redove, jer su, čini se, propustili da iskoriste u prvom poluvremenu inicijativu koja im je bila na raspolaganju.

Slabije igre uoči „večitog derbija” u Crvenoj zvezdi su objašnjavali ogromnim pritiskom koji su osećali njeni igrači. Već su bili otpisani iz borbe za prvaka, a onda su se sa 11 bodova zaostatka za Partizanom primakli na samo dva. I usledila je borba ne samo na igralištu protiv suparnika, nego i psihološka borba, pošto su znali da će okršaj s komšijom da presudi.

Kada je taj okršaj došao na red – igrali su kao i pre toga. Možda to može da se objasni strahom da se ne poklekne kad je uspeh nadohvat ruke.

Virus te zaraze je u fudbalskom vaspitanju naših fudbalera. Umesto da treneri traže od njih, još od prvih utakmica u mlađim selekcijama, da igraju najbolje što mogu usađuje im se značaj meča, što ostavlja trajne posledice. To se primećuje i kad igra naša reprezentacija.

Da je ostalo 0:0 Zvezda i „zvezdaši” bi se vajkali da im se „najljući rival” provukao. Da su „crveno-beli” napadali, pa bili poraženi i s većom razlikom trener bi bio kriv što je „srljao”. Sada mu se, verovatno, zamera da je bio previše oprezan. Na žalost, pobeda, bilo kako da se došlo do nje, sama hvali pobednike, a poraz ne daje nikakvo opravdanje poraženima.

Ovakav ishod „večitog derbija”, a samim tim i šampionata, gasi euforiju koja bi se sručila na Zvezdu. Sa Pinto ima dovoljno elemenata da na miru proceni ko iz ovog sastava može da napreduje, a koji igrači nisu za Crvenu zvezdu i da klub tu učini šta se može.