Cvećara

Kada se otvorila cvećara, u „hodniku” (arkadi) pored naše knjižare, dao sam im godinu dana. Onaj drugi biznis sa molerajem im dobro ide,  izgubiće koju „hiljadarku” pa će shvatiti da naši ljudi cveće kupuju samo za osmi mart.

Međutim, vredna gazdarica je svakog dana donosila novo cveće. Tako su uz crvene karanfile počele da „niču”  hrizanteme pa onda mnogobrojne tropske biljke. Sve u svemu „hodnik” je postajao sve lepši.

Prođe nekoliko meseci. Krenem jedno jutro da kupim doručak i, prolazeći pored cvećare, primetim nešto novo – venac, onaj okrugli - za sahrane. Stoji unutra u jednom ćošku.

Međutim, sledećih nedelja broj okruglih venaca se stalno povećavao. Pošto više nije bilo mesta unutra, gazdarica je počela da ih iznosi napolje. E, to ne može, pomislih i rekoh joj.

Nije se uvredila – „Moram da 'izreklamiram' taj biznis, ovo drugo ne ide” objasni  ona. I sam sam trgovac, razumem to,  ali mora malo diskretnije. Ona se, kao, složi.

A postalo je diskretnije ali tek posle dužeg vremena –  kada se biznis „uhodao”.  Generacija doseljenika stari pa su okrugli venci „na ceni”.

A i mlađi polako „odlaze” -  Miću Sodu ubi leukemija, na vajara Tumbasa se sruši tovar sa kamiona a učiteljica Nada „ode” za mesec dana...

Ali tu nije kraj ovoj  priči. Okrugli venci dobro dođoše i  našoj Slađi, pa njena kafana ožive - posle sahrane običaj je da se nešto pojede, a bogami i popije. A ko će to sam da sprema.

Tako „hodnik” uz knjižaru, Slađinu kafanu, prodavnicu čajeva i obližnju JAT-ovu ispostavu, postade turistička atrakcija Dandenonga.

I dok  Australijanci pitaju gde se nalazi jedina knjižara u ovom kraju  (uz odgovor „U Dandenoškoj arkadi“), naši ljudi objašnjavaju obrnuto - „Pošta u Dandenongu ti je kod  knjižare”  Ili „“Pošta ti je kod cvećare”, zavisno od toga šta češće „koriste”.