SAD i Rusija: niz testova

Od našeg stalnog dopisnika
Vašington, 14. maja – U zvaničnim odnosima između SAD i Rusije kao da je došlo do "klimatskog poremećaja". Proleće je, a s krošnji njihove strateške veze opadaju listovi kao da je jesen – primećuju pojedini posmatrači i pitaju se po kom će se kalendaru nastaviti (ne)usaglašavanje interesa dve sile – ka letnjem otopljavanju ili ka zimskom mržnjenju.

Glavni cilj tekuće posete šefovice američke diplomatije Kondolize Rajs Moskvi jeste da izdejstvuje otopljavanje u vreme kad bilateralni odnosi postaju sve hladniji, ističu ovdašnji analitičari. Krupne nesaglasnosti su izbile, podsećaju, u nizu tačaka: 1. Uloge u svetskim poslovima, gde Rusija zamera Americi da nameće jednostranost, a Amerika Rusiji da oživljava ulogu sile iz prošlosti, 2. Moskva Vašingtonu prebacuje i za planirano postavljanja raketnog štita u centralnoj Evropi kao i širenje NATO-a na još neke članice bivšeg SSSR-a, kao pokušaj da se oko nje napravi "obruč", 3. Amerika kritikuje Rusiju za odstupanja od demokratije i korišćenje energetskih isporuka za političke pritiske, naročito na susede i Evropu, 4. Oštar spor izbio je i oko Kosmeta, gde Rusija ne isključuje upotrebu veta na predlog rezolucije u Savetu bezbednosti UN kojom Zapad traži "nezavisnost pod međunarodnim nadzorom" za tu pokrajinu Srbije, 5. Pristupi krizama – na Bliskom istoku, kao i oko nuklearizacije Irana i Severne Koreje – opterećeni su im međusobnim podozrenjem u dozu operativne privrženosti diplomatski sročenim kompromisima…

Pre gotovo šest godina šef Bele kuće Džordž Buš je izjavio da su on i šef Kremlja Vladimir Putin takoreći "srodne duše", ali su se u međuvremenu ispostavili jaki "nesrodni interesi". Otvoreno "sukobljavanje" počelo je, čini se, prošlog maja kada je potpredsednik Ričard Čejni, prilikom boravka u Litvaniji, optužio ruske vlasti za "uskraćivanje ljudskih prava, ugrožavanje teritorijalnog integriteta suseda, energetske ucene". Takav nastup je ocenjen kao "najoštriji" prema Rusiji, posle 1987. kada je Ronald Regan pozvao Mihaila Gorbačova da "sruši Berlinski zid".

Na to su učestali odgovori koji su sve više dobijali na žestini. Najnoviji "šok" ovde je izazvala nedavna Putinova izjava, koja je doživljena kao "poređenje SAD sa hitlerovskom Nemačkom", iako Amerika u tom iskazu nije prozvana imenom. Govoreći da se u svetu ne smanjuju razne pretnje, Putin je, kako se navodi, 9. maja, prilikom obeležavanja Dana pobede nad nacizmom u Drugom svetskom ratu, rekao i da "nove pretnje, kao i u vreme Trećeg rajha, pokazuju prezir prema ljudskom životu i pretenduju na svetsku ekskluzivnost i diktat". Moskva je potom, kako prenosi "Njujork tajms", izjavila da Putin nije tom prilikom imao na umu SAD…

Ali, kao da nema dana, ili bar nedelje, bez novog iskušenja u testiranju odnosa sve sile. Tako je, ovog vikenda, udarni publicitet ovde dobila vest da je postignut sporazum "kojim će prirodni gas iz Turkmenije ići preko Kazahstana, a onda i preko Rusije Evropi, čime je osujećen plan Zapada da ta isporuka ide preko Azerbejdžana i Turske". Tim aranžmanom, dodaje se, Moskva je ojačala kontrolu nad "energetskim putevima iz centralne Azije", a time i "poremetila težnje SAD i Evrope da obezbede zamenu za snabdevanje energentima izvan nestabilnog Bliskog istoka i nezavisno od uticaja Rusije".

Kako se pojačavaju izazovi, tako se umnožavaju i sastanci na kojima će se razmatrati rastuća iskušenja između Rusije i Zapada, a posebno SAD. Samo tri nedelje posle posete šefa Pentagona Roberta Gejtsa, u Moskvi se obrela Rajsova, dok Buš i Putin treba da se kroz tri nedelje sretnu u Nemačkoj, čija kancelarka Angela Merkel, u svojstvu predsedavajuće EU, nastupa i kao neka vrsta posrednika između nekada dve "srodne duše".

Poznavaoci se ovde mahom slažu da je u vezama između Amerike i Rusije nastupila "treća faza". Neprijatelji u hladnom ratu su po njegovom završetku postali specifični "mnogostruki partneri", da bi sada ušli u nove oblike rivalstva, iako se održava saradnja na poljima borbe protiv – terorizma, širenja oružja za masovno uništavanje…