Rame u rame, umesto rukom za dres

Da Partizan nije pobedio Crvenu zvezdu (1:0) verovatno bi se mnogo buke podiglo oko toga da li je u poslednjem minutu prvog poluvremena oštećen što za njega nije dosuđen penal. Pošto je dobio meč, onda se obično pređe preko takve sporne situacije s obrazloženjem da to nije uticalo na krajnji rezultat.

Ocena sudiji, međutim, ne može da zavisi od toga šta je bilo posle. Da li zato što nije najbolje video ili da mu ne bi prebacivali da je u borbi za titulu direktno „skrojio” ishod Mažić se nije mešao u dvoboj između Kasalice iz Crvene zvezde i Miljkovića iz Partizana.

Posle kornera koji je izveo Luka golman Bajković je izbio loptu, ali kratko. Za njom su pojurili Kasalica i Miljković, koji su se našli u izmenjenim ulogama. Zvezdin napadač je sada imao odbrambeni zadatak, a Partizanov bek je došao u protivnički šesnaesterac da pomogne svojim napadačima.

Lopta je išla ka bočnoj liniji Zvezdinog kaznenog prostora. I počelo je vučenje za dres. Kasalica je hteo da stigne pre Miljkovića do lopte, pa se pomogao rukom, a i isto sredstvo je upotrebio i Partizanov igrač.

Miljković je u toj borbi nekako zaustavio loptu da ostane u šesnaestercu i okrenuo se. Kasalica je bio u punom trku, nije pustio Miljkovićam nego ga je izvukao iz kaznenog prostora, gde je igrač „crno-belih” i pao. Pritrčao je Garido, izbacio loptu daleko u polje, a Mažić odmah odsvirao kraj prvog poluvremena.

Ako 45. minut nije istekao, onda je sudija pogrešio. Međutim, moguće da je Mažić našao solomonsko rešenje da je prvo poluvreme isteklo pre faula. To samo on zna i ostaće na njegovoj savesti.

Međutim, ovaj slučaj nije toliko zanimljiv zbog sudijske odluke, koliko zbog toga što igrači, a naši nisu usamljeni u tome, vrlo neodgovorno vuku protivnike prebacujući teret na sudiju da on u ovako važnim susretima donosi odluka, koja može da bude presudna. Pogotovo kad je utakmica daleko od toga da je već rešeno najvažnije pitanje.

Prilikom svakog ubacivanja lopte pred gol sudija gotovo u svakom trenutku može da dosudi penal ili prekršaj u napadu, jer se igrači guraju, vuku za dres, a padne i po koji udarac. Ali, to je već postalo uobičajeno i sudije uglavnom prekinu nakratko utakmicu da bi upozorili najveće kavgadžije da se smire. Neki put ih i javno opomenu.

U nekoj evropskoj utakmici mala je verovatno da bi Zvezdi ili Partizanu progledali kroz prste zbog vučenja za dres. Onima koji su u Evropi ono što su kod nas „večiti rivali” možda i bi.

Da bi se u takvim situacijama kada je ničija lopta i kada se igrači bore oko nje postoji način koji nije kažnjiva – umesto ruke koristi se rame. To je takozvano remplovanje. Igrači upru rame o rame, pa ko je veštiji ili snažniji odgura onog drugog. Na žalost, mnogo je slučajeva kada naši igrači nisu prisebni, a verovatno da nisu ni pripremani za takve duele.

Za „večiti derbi” ima još nekoliko zamerki sudijama, ali treneri i igrači bi pažnju trebalo da obrate samo na svoju igru i svoje greške.

Na primer, Lazar Marković je imao šansu sredinom drugog poluvremena. Istina, bio je malo ulevo, ali je to, ipak, bila dobra prilika. On je šutirao nisko, međutim, Bajković se dobro postavio, lopta ga je pogodila i opasnost od Zvezdinog gola je otklonjena.

U takvim prilikama se šutira pod prečku. Golman „pokriva” donji deo ugla koji je bliži onome ko puca i zato je nemoćan za bilo kakav zahvat ako je lopta ide u gornji deo gola.

Naši fudbaleri u takvim okolnostima često šutnu, pa šta bude. Čak i ne zamahnu, čime bi primorali golmana da pokaže kako je smislio da odbrani svoj gol, nego se prepuste sreći. Zbog toga i naša reprezentacija poslednjih godina nikako da nađe pravog golgetera.