Baterflaj u trećoj dimenziji

Traganja za novim viđenjima opere kao žanra dovela su reditelja Dejana Miladinovića do novih tehnologija, digitalnih, do opere kao interaktivne igre, do spoja novih umetnosti u starom sintetskom žanru. Sve to je pokušao sa libretom Pučinijeve lirske opere "Madam Baterflaj", koristeći iskustva japanskih futurističkih crtanih filmova "Manga", japanskih digitalno animiranih filmova u 3 De tehnici (kojih ima čak 36) u želji da umesto "sladunjave razglednice Japana" dobije oplemenjenu video-igru na sličnu temu.

Predstava je znatno skraćena, izmenjena, no muzika glavnih delova je tu, na sceni, izvodi je živi orkestar i pevaju (živi) pevači. Postavka je zanimljiva, moderna, nova i sasvim prihvatljiva. Predstavlja korak ka mlađoj publici, ka preživljavanju opere kao žanra u novim, digitalnim, kompjuterizovanim vremenima u kojima čovek veliki deo života provodi pored ekrana.

Uvek kada su na sceni bitni režijski zahvati, vokalni deo izvođenja je u drugom planu. Forsiranja glasova u Pučinijevoj "Baterflaj" skoro da su uobičajena. Forsiralo je i dvoje odličnih pevača, najpre vizuelno autentična, kosooka Ailan Žu, u naslovnoj ulozi, a zatim i šarmantni tenor iz Italije Barčelo Bedoni (Pinkerton), za čim nije bilo potrebe. Naime, izvođena je verzija sa smanjenim orkestrom (po jedan duvač) koji je dirigent Stanko Jovanović neverovatno masivno i glasno držao sve vreme, tako da je i taj smanjeni orkestar uspevao da pokriva izuzetne glasove glavnih solista.

Zbog inovacija u režijskom postupku potisnuti su sjajni dueti dvoje zaljubljenih u prvom činu, kao mnogo drugih muzičkih elemenata.

Jednu od najboljih uloga ostvarila je Nataša Jović-Trivić (Suzuki), a ubedljiv je bio i Vladimir Andrić (konzul Šarples). Neverovatni kostimi (Milanka Berberović) od Ćo Ćo San načinili su prostitutku, od Suzuki Amazonku, a od Kejt Pinkerton pank devojku. Govorili su nekada više od samih interpretatora rola.

U mladoj ekipi izvođača istakli su se Goran Krneta, Nebojša Babić i Predrag Milanović. Očekujemo naše soliste i u glavnim ulogama.

Ako nekome zastrašujuće zvuče reči kao što su "cyber prostor, Real time, WarCraft", to su obeležja novih vremena, novih tehnologija i beskrajnih mogućnosti da se dosegne treća dimenzija. Ako, kao završni rezultat, ostane igra, a izostanu suze i tuga, to se upravo htelo – umesto Pučinijeve lirske tragedije pune sentimentalnosti, bola i patnje, dobili smo futurističku viziju grada Nagaski, polupotpljeni spomenik kao svedočanstvo svih ratova, a nije izostala ni poruka: "To the first victims of A-bomb"!