Upozorenje iz Švedske

Nadrealisti i dr Nele Karajlić još jednom su dokazali da je njihova humoristička TV emisija „Top lista nadrealista” zapravo predvidela svu surovost budućnosti – žestoke svađe među narodima i narodnostima SFRJ, raspad Jugoslavije, Dejtonski sporazum, ali i – nemire u Švedskoj. „Vesti” nadrealista u kojem se izveštava o tome da je „poginulo 25 ljudi i 18 pingvina u etničkim sukobima u Švedskoj, koja je u veoma teškoj ekonomskoj situaciji” do pre sedam dana izgledale su kao dobar štos.

Rečenica „nemiri u Švedskoj, zdravooo” prestala je da bude duhovita ironija kada su prošle nedelje grupe mladih u uglavnom imigrantskim predgrađima Stokholma počele da pale automobile i gađaju kamenicama policajce. Naprosto dogodilo se nešto što niko nije mogao ni da zamisli – da dođe do erupcije nezadovoljstva u zemlji koja je poznata po svom velikodušnom sistemu socijalne zaštite.

Budući da su malobrojne grupe mladih u nekoliko predgrađa Stokholma iz noći u noć minule nedelje palile automobile, svetski mediji su u ovome videli reprizu žestokih nereda koji su proteklih godina prodrmali Pariz i London u kojima su siromašni i nezaposleni mladi imigrantskog porekla palili, razbijali i pljačkali šta su stigli, pri čemu je bilo i nekoliko žrtava. Uprkos pravoj uzbuni koju su podigli mediji, u švedskim neredima niko nije povređen, za razliku od mnogobrojnih povređenih i pet poginulih u neredima u Londonu 2011, pri čemu su se na udaru vandalizma našli automobili i pokoja institucija, dok skoro ništa nije opljačkano.

Ono što je sasvim izvesno jeste to da niko u Švedskoj nije siguran u potpunosti šta je sve razlog za vandalističke napade malobrojnih grupa mladih od kojih većina ima između 15 i 20 godina. Neredi su navodno izbili zbog toga što je policija ubila jednog 69-godišnjeg čoveka u predgrađu Stokholma prilikom pokušaja hapšenja, a ocene švedskih eksperata su veoma različite – od toga da je bunt rezultat diskriminacije imigranata i relativno visoke stope nezaposlenosti u ovoj populaciji, preko toga da je u pitanju običan vandalizam i da roditelji ne uspevaju da utiču na svoju decu, do toga da je problem narastajući ekonomski jaz između bogatih i siromašnih u Švedskoj.

Kada se malo bolje sagledaju događaji u Švedskoj može se uvideti da je svaki od ovih uzroka delom uticao. Ali, ono što je možda i važnije jeste očigledna činjenica da slični problemi, i to u mnogo većem obimu, postoje u ostalim zemljama Evropske unije. Nemiri u zemlji koja je evropski šampion u otvorenosti, toleranciji i uspešnoj socijalnoj državi zapravo su veliko upozorenje za ostale zemlje EU u čijim dvorištima otkucavaju mnogo veće bombe socijalnog nezadovoljstva.

Ove „bombe” stvorene su, između ostalog, zato što su imigranti širom Evrope getoizirani, čak i u društvima kao što je Švedska, u kojij se izdvajaju ogromna sredstva za njihovu integraciju. Iako je prirodno da je imigrantima lakše da žive u grupi, odnosno da u svom komšiluku imaju svog sunarodnika iz Somalije, Iraka, Avganistana ili prostora bivše Jugoslavije, države nedovoljno rade da integrišu novopridošlice u društvo. Ukoliko ih žele, a žele ih kao jeftinu radnu snagu za poslove koje ne žele da rade Šveđani, Nemci ili Francuzi, onda moraju da se pobrinu i da se oni prilagode na novu sredinu. Upravo mladi koji pale automobile po Stokholmu jesu ta najtanja karika, jer, s jedne strane, roditelji ih kod kuće vaspitavaju u skladu sa kulturom iz sredine iz koje su potekli, dok ih, s druge strane, na ulici, u školi, firmi ili opštini zatiču sasvim drugačija pravila ponašanja.

Surova, često prećutkivana, istina širom EU jeste da su većinski građani imigrantskog porekla zapravo građani drugog reda koji formalno imaju sva prava, ali u praksi šanse su im realno manje u odnosu na domaću populaciju. U vremenima ekonomske i finansijske krize ovaj problem još više izlazi na površinu, jer se smanjuju socijalna davanja a produbljeni ekonomski jaz između bogatih i siromašnih najviše pogađa upravo ovu populaciju.

Švedska, koja je nekad bila po jednakosti svojih građana na prvom mestu na listi zemalja članica Organizacije za ekonomsku saradnju i razvoj (OECD), pala je 2010. na 14. mesto. Zbog toga se i ukazuje da je krivac za nemire upravo taj brzonarastajući jaz između dobrostojeće većine i manjine slabostojećih. Međutim, švedski nemiri su samo mali deo problema koji nadolazi u evropskim zemljama u kojima ogroman broj mladih ne može da nađe posao. Samo su deo te mlade vojske nezaposlenih deca imigranata, često slabo obrazovana i sa jakim osećajem da su potisnuti na marginu društva. Svima njima je zajedničko da ne vide perspektivu niti da postoji iole pravednosti u društvu. Savršeno plodno tlo za nasilje.