Frojdov „kraljevski put do podsvesnog"

Bojan Jovanović, doktor etnologije i antropologije, autor je studija „Klopka za dušu”, „Karakter kao sudbina”, „Sudbina i magija”, „Prkos i inat”, „Duh paganskog nasleđa” i „Antologija snova”, novog dela u nizu od dvadesetak stručnih knjiga i jedanaest zbirki pesama.

Radi kao kao naučni savetnik Balkanološkog instituta Srpske akademije nauka i umetnosti. Rođen je 1950. u Nišu.

Šta se „zida” od snova?

Ma kako se trudili da materijalnim sadržajima potvrdimo svoje postojanje i ostavimo za sobom neki opipljivi trag, naš život je, u stvari, satkan od snova u kojima nam se obznanjuje primarna, kreativna i duhovna energija. Suočavamo se s tom istinom kad uvidimo neminovnu trošnost onoga što smo smatrali pouzdanom materijalnom osnovom našeg života i postojanost duhovnih sadržaja. Jasno je da su snovi i java međusobno uslovljeni realnošću i da sanjani sadržaji dobijaju svoju pravu vrednost u našoj stvarnosti.

Kako je Frojd započeo da se bavi snovima?

Tako što je istraživao podsvest kao bitnu činjenicu čovekovog duševnog života, a glavni ili, kako ga je nazvao, „kraljevski put do podsvesnog” vodio je preko snova. Taj put je dvosmeran, jer se preko snova spontano iskazuje naša podsvest, a doživljaj sna omogućuje da se otkriju tajanstvene poruke tog podsvesnog stanja.

Ko mu je za to dao putokaz?

U ovu oblast je ušao analizom sopstvenih snova, ali i snova svojih pacijenata. Jer, shodno osnovnom psihoanalitičkom pravilu da tokom seansi slobodno govore sve što bi im u tom trenutku palo na pamet, pacijenti su saopštavali Frojdu i svoje snove.

Šta je dokazao?

Da, osim svesnog, zapamćenog sna, postoji i njegov prikriveni aspekt koji skriva naše podsvesne misli i želje, koje, u stvari, predstavljaju njegovu suštinu. Da bi se došlo do tog suštinskog sna koji skriva neku zabranjenu i nepriznatu želju ili misao, trebalo bi skinuti njegovu masku izraženu njegovim čudnim i besmislenim sadržajima. Jasno je, dakle, da je Frojd ukazao na dublji psihološki smisao snova, a i na njihov veliki značaj u našem duhovnom životu.

Čemu teži njegova simbolika sna?

Da ukaže na vezu između simbola i simbolisanog. Naše podsvesno se zapravo izražava simbolima tako što uobičajenim poznatim znacima, vezanim za određen predmet ili radnju, zamenjuje njihovo prikriveno značenje koje snevaču ostaje nepoznato dok ga ne protumači.

Koje su prirode Frojdovi simboli?

Uglavnom seksualne! S obzirom na dominantno značenje seksualnog nagona u psihoanalitičkoj teoriji i simbolika u snovima je predstavljena po tom ključu. Tako, na primer, štap, kišobran, mač, strela, sablja, zmija simbolizuju muški polni organ, dok pećina, jama, školjka, vrt predstavljaju simbole ženskog. Ritmičke radnje, poput jahanja, plesanja, letenja, oranja simboliziraju seksualni čin.

Kako vi tumačite snove?

Imam u vidu Frojdove pretpostavke, ali i Jungova saznanja o prauzorima naše podsvesti i mnogobrojna druga duhovna iskustva koja doprinose jednakom čitanju tog našeg unutrašnjeg duhovnog svetla, čiji bleskovi mogu povremeno da nas zaslepe, ali i da budu pouzdan vodič za izlaz iz životnog lavirinta. Iz obilja snova ističu se oni koji su saopšteni tako da postaju značajni i za druge. Sledeći tu ideju, otkrivam kako san postaje i svojevrstan literarni žanr. Umeće izražavanja snova važnije je od njihovog tumačenja. Veliki, antologijski snovi, značajni su zbog načina na koji su ih autori ispričali i premostili njihovu sanjanu suštinu, čija tajanstvenost samo uvećava broj njihovih tumača.

Koji je vaš „duh paganskog nasleđa”?

Onaj koji postoji kao elementarno religijsko i duhovno iskustvo izraženo u našim snovima, ali i u našoj sujevernoj pobožnosti. U punom smislu taj paganski prauzor progovara uvek u povoljnim sociokulturnim uslovima, odnosno kad iz višeg kulturnog nivoa postavljamo odnose na niži.

Šta vam je „klopka za dušu”?

Period naše novije istorije koji je označen najdubljom kolektivnom krizom i osenčen dugotrajućim negativitetom koji će obeležiti i našu budućnost. Dubina krize izražena je tim razjapljenim vremenom o kome smo imali razne iluzije, postajući zbog njih i svojevrsne žrtve prelaznog razdoblja čiji završetak, nažalost, još nije na vidiku.

Čime vezujete „karakter i sudbinu”...

Raširenim verovanjem u postojanje nekog unapred određenog životnog scenarija po kojem se odvija život svakog pojedinca i kolektiva.

... a „sudbinu i magiju”?

Istovremenom težnjom čoveka da taj scenario dopiše. Čitanjem i tumačenjem sudbine već je učinjen prvi korak ka njenom menjanju, ali određenim magijskim postupcima ta promena bi trebalo da bude još izvesnija.

Šta nam donosi „prkos i inat”?

Uočavanje razlike između potpuno suprotnih osobina kreativnog prkošenja kada i u nepovoljnim okolnostima ostvarujemo svoje ciljeve i samodestruktivnog inaćenja kada sebi nanosimo štetu.

Čemu vas je naučio život?

Da su nepredvidljivost i različitost ispoljavanja njegova suština i da ga poništavaju svi pokušaji programiranja i redukovanja.

Koje želje još niste ostvarili?

Boravak među ljudima koji uobičajeno žive u ekstremnim uslovima.

Kako procenjujete vrednosti ljudi?

Na osnovu njihovog poštenja, moralnosti, čestitosti, doslednosti, poverljivosti, kreativnosti i njihove spremnosti na samoodricanje.

-----------------------------------------------------------

Čitanje snova od 1900. godine

Šta je rezultat „Simbola sna”?

Ovo veličanstveno delo je verovatno dugo stvarano, a Frojd ga je objavio 1900. Time je utemeljio moderno čitanje teksta sna, a rezultatima svojih analiza potvrdio pretpostavke psihoanalize o značaju podsvesnih duševnih procesa zasnovanih na određenim pravilima kroz koje se ispoljavaju nagonske sile.