Čombeu 40 godina zatvora za masakr devojčice

Zbog ubistva na podmukao i svirep način Tamare Ivanović (13) i protivprirodnog bluda nad S. N. (11), nad kojom je delo počinjeno dok se nalazila u besvesnom stanju, sudsko veće beogradskog Okružnog suda osudilo je juče Dragana Nikolića Čombeta (44) na 40 godina zatvora. Mirno stojeći, s rukama na leđima, okrivljeni je saslušao izrečenu presudu i njeno obrazloženje, da bi se dok su ga sudski stražari izvodili iz sudnice, cinično nasmejao.
– Nijedna druga kazna za Nikolića, inače višestrukog povratnika, ne bi bila adekvatna – rekla je obrazlažući presudu predsednik veća Mirjana Ilić. – Tamara je ubijena 21. novembra 2005. godine u Batajnici kod Beograda, dok se vraćala iz škole. Imala je 13 godina i 10 meseci. Tog dana je dobila peticu iz srpskog i radosnu vest saopštila je majci koju je oko 18.45 časova srela na autobuskoj stanici. Jelena Ivanović je tada poslednji put videla svoje dete. Svojoj devojčici je dobacila da stavi kapu na glavu pošto je bilo hladno.

Ubijena Tamara je nastradala pokušavajući da pomogne drugome. Prolazeći pored pruge u Batajnici, ona je naišla na Nikolića koji je tu ležao. Prišla mu je i pružila ruku kako bi mu pomogla, a on je izvadio kuhinjski nož čije je sečivo bilo dugo 14,5 santimetara i naneo joj 19 uboda. Devojčicino telo, oko 21 sat, pronašao je njen deda koji je pošao da je traži. Spasa joj ne bi bilo, kako su izjavili veštaci, ni da joj je lekarska pomoć ukazana odmah. Nikolić je ubode nanosio smrtonosnom brzinom, jedan za drugim.

Okrivljeni je, kako je prilikom obrazlaganja presude rekla predsednica veća, u policiji priznao da je ubio devojčicu. Isto je ponovio i pred istražnim sudijom. Rekao je: "Znam da sam ubio dete koje je trebalo da živi, ali je ona u tom trenutku za mene bila napadač".

– Sud nije prihvatio odbranu okrivljenog da je u trenutku ubistva bio toliko pijan da nije znao šta radi – rekla je sudija. – U nalazima veštaka navodi se da bi mu, u slučaju da je popio pola litre pelinkovca, rum i pivo kako je rekao, bila potrebna lekarska pomoć, odnosno da bi mu psihološke funkcije bile stopirane. Na glavnom pretresu je odlučio da promeni odbranu. Tvrdio je da na dan Tamarinog ubistva nije bio ni blizu mesta na kojem je pronađeno njeno telo.

Pošto ju je zverski ubio Nikolić je, kako je sud utvrdio, od Tamare uzeo mobilni telefon i na pančevačkom buvljaku ga prodao za hiljadu dinara.

Nikolić je pred sudskim većem negirao i da je 1. juna 2005. godine, prvo istukao, a potom, dok je bila u besvesnom stanju i silovao jedanaestogodišnju S. N. Sud mu, međutim, nije poverovao.

– Veće je utvrdilo da je Nikolić toga dana došao po nesrećnu devojčicu i "izvukao" je iz škole "Dositej Obradović" u Opovu koju je pohađala. Potom ju je odvukao do obližnjeg šumarka pored presušenog kanala, besomučno je tukao rukama i nogama, a potom je silovao – obrazložila je sudija. – Devojčica se, hvala bogu, ne seća silovanja. Fizički se oporavila, a da li će i psihički – ostaje nam da se nadamo. S. N. je, kako je ispričala pred sudom, kada se osvestila dugo hodala dok nije naišla na čoveka koji ju je odveo u bolnicu. Tu su joj konstatovane teške telesne povrede, krvni podlivi po glavi i telu... Nikolić je, na kraju, priznao da ju je tukao i rukama i nogama "jer je bio ljut". Njegove žrtve bile su deca, nemoćne maloletne osobe prema kojima nije imao milosti. Postavlja se pitanje koja je kazna, u ovim slučajevima, adekvatna.

Sudija je istakla da sud prilikom odmeravanja kazne, nije našao ni jednu olakšavajuću okolnost za Nikolića.