Smena u Jelisejskoj palati

Novi predsednik Francuske Nikola Sarkozi juče je zvanično preuzeo vlast od Žaka Širaka ceremonijom ispred Jelisejske palate, predsedničkog zdanja sagrađenog u 18. veku. Pre toga, po protokolu, u polučasovnom razgovoru Širak je predao Sarkoziju ključeve palate i saopštio mu tajni kod za nuklearni arsenal.
Posle ispraćaja Širaka, ceremonija je nastavljena u Jelisejskoj palati, gde je Sarkozi u kratkom govoru poručio da je u svetu koji se stalno menja Francuskoj potrebna velika promena i da on ima odlučnosti da je sprovede, obavezavši se na toleranciju i otvaranje prema drugim političkim opcijama.
Veče pre predaje vlasti i Širak se obratio naciji kratkim govorom koji nije izašao iz okvira njegove uobičajene retorike u sličnim zvaničnim prilikama kada se izražava ponos na veliku naciju Francusku. On je poželeo uspeh svom nasledniku i nagovestio da će se posvetiti fondaciji koju je osnovao.

Mediji s pravom nazivaju odlazak Žaka Širaka s vlasti krajem jedne ere, jer su u poslednjih četvrt veka praktično na čelu Francuske bila samo dva čoveka. Pre Širaka koji je na predsedničkoj dužnosti bio 12 godina, Fransoa Miteran je u Jelisejskoj palati proveo 14 godina (takođe dva mandata), pa se od Nikole Sarkozija, rođenog posle Drugog svetskog rata, očekuje reforma kompletne države. Sarkozi ne krije da je spreman da preuzme rizik i inicijativu, da uspostavi autoritet i "zavede red", što je naglasio i u jučerašnjem govoru.

Sarkozi, koji je rođen 28. januara 1955. godine, ušao je u politički život kao vrlo mlad, 1977. godine kao lokalni odbornik u pariskom predgrađu Neji-sir-Sen, gde je kasnije bio i predsednik opštine (od 1983. do 2002). Ministar za budžet i portparol vlade bio je u periodu 1993–1995, ministar unutrašnjih poslova 2002–2004, a ministar ekonomije je postao 2004. Iste godine izabran je i za predsednika stranke UMP, a 2005. ponovo je došao na mesto ministra unutrašnjih poslova, odakle se vinuo do šefa države.

Odlaskom Žaka Širaka, smatra se, završiće se era "predsedničkih monarha", odnosno političke elite koja nikome nije polagala račune za svoja preterivanja. Širak je skratio predsednički mandat sa sedam na pet godina, ali istu radikalnost nije pokazao i kad je reč o ostalim aspektima života u Jelisejskoj palati. Socijalisti su ga u optužili u predizbornoj kampanji da je znatno premašivao godišnji budžet predsedničke palate od 32 miliona evra.

Poslednjih godina Širak je išao iz neuspeha u neuspeh, kako u zemlji, tako i na međunarodnom planu. Francusko "ne" evropskom ustavu (maj 2005), nemiri u predgrađima (novembar 2005), demonstracije mladih zbog ugovora o prvom zaposlenju (mart i april 2006), sve je to pokazalo da je Francuskoj potreban mlađi i energičniji čovek koji će je izvesti iz ekonomske krize i vratiti joj mesto i ugled u Evropi. Sarkozi se odmah potrudio da dokaže da on jeste taj i posle ceremonije predaje vlasti otputovao u svoju prvu zvaničnu posetu Nemačkoj da se susretne sa Angelom Merkel

Ipak, ono zbog čega će Širak kod većine Francuza uvek imati kredit jeste njegovo "ne" američkoj politici prema Iraku. Međutim, nije se suprotstavio bombardovanju Jugoslavije od strane NATO-a 1999. godine.

Rođen 29. novembra 1932. godine, Žak Širak je u politički život ušao 1967. kao ministar, a sve od 1974. godine, kada je postao premijer za vreme predsednika Valeri Žiskara d′Estena, bio je neprekidno na visokim položajima u državi. Godine 1977. postao je gradonačelnik Pariza i bio na toj funkciji 18 godina. Prvi put je ušao u predsedničku trku 1981, drugi put je pokušao 1988, ali tek u trećem pokušaju, 1995. godine, postao je predsednik, a ponovo je izabran na ovu funkciju 2002. Praktično, još od 1974. godine ovaj političar živi u državnim rezidencijama, a sada se, kako javlja AFP, preselio u dvospratni stan na levoj obali Sene dok ne nađe odgovarajući smeštaj.

Širaku se pripisuje da je umešan u nekoliko korupcijskih afera kada je bio gradonačelnik Pariza (od 1977. do 1995. godine), kao i u skandal oko izborne krađe u istom periodu, što on poriče. Međutim, upravo za vreme njegovog šefovanja državom kulminiralo je nezadovoljstvo Francuza političkom elitom, o čemu će ostati kao svedočanstvo i veliki broj knjiga i filmova koji kritično i satirično govore o njegovoj žeđi za moći.

Širakova supruga Bernadet, s kojom se oženio 1956. i s kojom ima dve kćerke, Lorans i Klod, usavršila je ulogu prve dame do perfekcije. Parizom već tutnje glasine da će nova prva dama Sesilija Sarkozi možda biti problematična za Jelisejsku palatu zbog svoje nezavisne prirode. Sarkozijeva supruga, koja se nije pojavila sa mužem na glasanju u drugom krugu, a na proslavu pobede došla sa zakašnjenjem od nekoliko sati, blistala je, međutim, na jučerašnjoj ceremoniji kojoj je prisustvovala kompletna Sarkozijeva porodica (njegova dva sina iz prethodnog braka, Sesilijine dve kćerke iz prethodnog braka, kao i njihov zajednički sin).

U međuvremenu, Nikola Sarkozi, priprema svoju "revolucionarnu vladu", u koju će uključiti i političare iz Socijalističke partije. Nova vlada Francuske imaće, kako je najavio, 15 ministara i među njima sedam do osam žena, što će biti prvi put u francuskoj istoriji da se poštuje ravnopravno učešće žena u sastavu vlade. "Figaro" navodi da će se među njima sigurno naći Mišel Alio-Mari, Kristin Lagard, Valeri Pekres i Rašida Dati. Isti list tvrdi da je Bernar Kušner praktično već prihvatio ponuđeno mesto ministra spoljnih poslova.

Očekuje se da do ponedeljka bude obelodanjen kompletan sastav vlade.