U predlogu zakona registrovano partnerstvo

Nedavne izjave da „gejovi u Srbiji staju pred matičara” i da „u Srbiji lica istog pola već i sada mogu da žive u vanbračnoj zajednici koja je po zakonu izjednačena s bračnom”, zahteva pojašnjenja.

Za vanbračnu zajednicu važe ista pravila kao i za brak, dakle može da postoji samo između ženskog i muškog lica koji nisu u braku. Nema ni pomena da bi lica istog pola mogla da imaju status vanbračnih partnera.

Međutim, pominjanje vanbračne zajednice otvara jedno drugo, dugotrajno otvoreno i vrlo bolno pitanje. Naime, „izjednačenost bračne i vanbračne zajednice pred zakonom” u Srbiji ni zakonski ni faktički ne postoji, bez obzira što Ustav predviđa da su te dve zajednice izjednačene.

Ali nisu. Vanbračna zajednica je kod nas zakonski regulisana suprotno ustavnim odredbama i namerama ustavotvorca, dakle ne da nije izjednačena, što jeste bila namera ustavotvorca, nego zakoni izričito prave razliku i određuju da ovo ili ono pravo važi samo za osobe koje su u braku.

Neustavna situacija se nastavlja ne samo na osnovu postojanja ranije donetih zakona pre Ustava već i novodoneti zakoni posle donošenja Ustava 2006. vrlo jasno diskriminišu vanbračnu zajednicu.

To da vanbračne zajednice nisu izjednačene s bračnim dobro je poznata činjenica naše ustavnopravne nekonzistentnosti koja je uočena od mnogih i profesionalki(ca) i nezavisnih tela.

Vrlo važna prava vanbračnih partnera, na primer nasleđivanje i porodična penzija, zakonom su eksplicitno uređene tako da preživeli vanbračni partneri nemaju ta prava, ni oni koji su proveli ceo svoj život u takvoj zajednici, i zajednički sticali imovinu, ni oni koji su u takvoj zajednici izrodili i petoro i više dece, nemaju nikakva prava ako nemaju formalno sklopljen brak, kao da su stranci koji su se slučajno sreli pre dva minuta, po na primer Zakonu o nasleđivanju i Zakonu o penzionom i invalidskom osiguranju.

Problem je što mediji stalno koriste netačan termin „gej brakovi”. Uopšte se kod nas ne radi ni o brakovima, još manje o izjednačavanju bračnih i vanbračnih zajednica, niti „stajanju pred matičara”, sklapanju braka u crkvama, niti bilo šta slično tome.

A institut koji se predviđa nije namenjen ni samo gejovima, dakle homoseksualnim muškarcima, već celoj LGBT populaciji. Mnogo je medijskog neznanja i olake zloupotrebe termina, pa i namerne medijske provokacije, izazivanja javnog animoziteta i nepotrebnog podizanja tenzije.

Potrebno je zato objasniti ono što su mediji slučajno ili namerno propustili da urade, a to je činjenica da postoje zapravo tri koloseka: jedan je vanbračna zajednica za heteroseksualne parove, koja je onakva kako je regulišu zakoni u Srbiji u suprotnosti sa Ustavom.

Drugi kolosek je registrovano partnerstvo istopolnih parova i to predviđa predlog zakona kod nas. Taj institut daje neka prava iz partnerskog, zajedničkog života, na primer zdravstvenu knjižicu, nasleđivanje i slično.

Dakle rešavaju se neka praktična pitanja koja svakodnevno proizilaze iz zajedničkog života. Tek treći kolosek su istopolni brakovi. Drugi kolosek teoretski vodi u treći, ali u praksi to ne mora da se dogodi. Dogodilo se u Holandiji, Norveškoj i nekim drugim zemljama, ali se još uvek nije desilo na primer u Engleskoj i Nemačkoj.

U Francuskoj se evo baš dešava, naime, posle dvocifrenog broja godina postojanja Pakta društvene solidarnosti, što je francuski naziv za zakonski regulisano registrovano partnerstvo, pošto se u međuvremenu nije desio nikakav kraj „zdrave heteroseksualne porodice”, pristupilo se prelasku sa drugog na treći kolosek.

Sva prava i dužnosti heteroseksualnog braka sada u Francuskoj imaju i istopolne supružnice i supružnici. Pakt društvene solidarnosti, to jest registrovano partnerstvo i dalje postoji, pa ko ne želi da sklapa brak, može da registruje pakt, potpuno isto važi za istopolne parove i heteroseksualne.

Francuski Pakt društvene solidarnosti je inače jedan vrlo interesantan institut porodičnog prava koji je omogućio istopolnim parovima, ali i bliskim srodnicima, pa i onima koji nisu ni u kakvom ni srodničkom, a ni intimnom odnosu koji dele isto domaćinstvo, da tim statusom reše svoje praktične probleme.

U dodatku, u našem predlogu zakona nema ništa o roditeljstvu – a još manje o veštačkoj oplodnji lezbijki, zato je on pogodan za usvajanje jer u njemu nema ništa što bi izazvalo burne reakcije desnice ili vladajuće partije.

Prof. dr, Institut društvenih nauka