Nadgledana autonomija ne može da uspe

Sada kada je formirana nova vlada, nadam se da će biti uklonjena haška prepreka u odnosima sa Evropskom unijom, jer Srbija ima ogroman potencijal i može brzo da postane kandidat za članstvo u EU, kaže britanski ambasador u Beogradu Stiven Vordsvort. U isto vreme, on se zalaže za nezavisnost Kosova i Metohije, jer, kako kaže, Ujedinjeno Kraljevstvo "misli da je nezavisnost najrealnija od svih raspoloživih opcija". "Niko ne kaže da je to savršeno rešenje i kad sam od 1999. do 2002. u Forin ofisu radio kao šef Odeljenja za istočni Jadran to nije ni u kom vidu bilo rešenje na kojem smo radili. U tom trenutku nismo razmišljali o statusu, već samo o dostizanju osnovnih standarda. Ali, treba pogledati kakvo je stanje sada i šta može da uspe. Osnovna činjenica je da 90 odsto stanovništva odlučno želi nezavisnost. Posle onoga kroz šta su prošli u 1999, a bilo je to masovno proterivanje koje je organizovala država – oni su gurnuti preko granice u Makedoniju i Albaniju –  sada nisu spremni da ponovo žive pod vlašću Beograda. To je činjenica i sa te tačke gledišta mislimo da bi što Vlada Srbije nudi – autonomija – ne bi moglo da uspe. Ja ne znam nijednu zemlju koja bi mogla da da snage za međunarodnu operaciju kojom bi se nametnula autonomija protivno želji 90 odsto stanovništva", kaže Vordsvort.

Zašto onda Ujedinjeno Kraljevstvo ne podržava nezavisnost severnog Kipra, jer tamo Turci ne žele da žive sa kiparskim Grcima?

Kipar je potpuno drugačiji problem, star preko trideset godina. U neku ruku, situacija je tamo stabilna, iako nije dobra. Pod prethodnim generalnim sekretarom UN pre nekoliko godina bilo je ponuđeno rešenje koje smo mi podržali, ali ga Savet bezbednosti nije usvojio. Za to pitanje mi i dalje pokušavamo da pronađemo rešenje, ali je situacija tamo uglavnom stabilna, ma koliko bila neželjena. A i UN nemaju istu ulogu kao na Kosovu, gde moraju da odluče šta će dalje uraditi.

Sadašnjim nacrtom rezolucije bio bi postavljen presedan u međunarodnom pravu, jer bi deo jedne države bio proglašen nezavisnim protiv volje te države.

Sadašnja situacija je, po našem mišljenju, jedinstvena. Kosovo već de fakto nije deo Srbije, de jure... da, teritorijalni integritet je pomenut u Rezoluciji 1244, u kontekstu stare SR Jugoslavije, dakle države koja više ne postoji. Ali, Kosovom već osam godina upravljaju UN, preko svoje misije, i po tome se situacija razlikuje od onih u drugim delovima sveta.

Koliko zemalja članica Saveta bezbednosti, po vašem mišljenju, podržava nacrt rezolucije?

Još nema konačnog nacrta, vođeni su razgovori o bitnim elementima i sada imamo prvobitan nacrt rezolucije. Naš jasan utisak na osnovu razgovora u Savetu bezbednosti jeste da većina članica podržava proces, iako ne mogu da kažem da će podržati konačni tekst buduće rezolucije. Uveren sam na osnovu kontakta sa kolegama u Njujorku da postoji jasna većina za širi kontekst plana, a mi još radimo na konačnim detaljima rezolucije.

Kada očekujete da će se pojaviti konačni nacrt rezolucije?

Teško je reći, ali mislim da se radi o nekoliko nedelja. Mi naročito radimo sa Rusijom i tražimo rešenja kojima bi se izašlo u susret njihovoj zabrinutosti. Ali, osnova celog paketa – da Kosovo postane nezavisno – sa naše tačke gledišta mora se prihvatiti. Ne vidimo drugo rešenje koje bi uspelo.

U ovom trenutku izgleda da će Rusija blokirati bilo kakvu rezoluciju kojom bi bila omogućena nezavisnost Kosova. Ako se to desi, da li će Ujedinjeno Kraljevstvo jednostrano priznati deklaraciju o nezavisnosti kosovske skupštine?

Rusija, ubeđen sam, još nije odlučila šta će uraditi. Njihova pozicija je sasvim jasna i oni su je izrazili, ali tako da može da znači da će ili uložiti veto ili će se uzdržati od glasanja. Jezik koji oni koriste je da "Rusija ne može da podrži", "Rusija ne može da prihvati", što je u skladu sa uzdržavanjem. Ono što će oni na kraju uraditi, biće odlučeno na najvišem nivou u Rusiji, sigurno će to učiniti sam predsednik. Pred nama je još razgovora u Njujorku o nacrtu rezolucije i videćemo šta će Rusija onda uraditi. S naše tačke gledišta, mogućnosti se svode na kontrolisanu nezavisnost i nekakav nekontrolisani proces koji bi bio haotičan. Autonomija ne može da funkcioniše, novim pregovorima ne bi se ništa postiglo, jer se ne može doći do kompromisa i najbolja mogućnost je kontrolisana nezavisnost.

Ali, ako ne bude rezolucije, da li će Ujedinjeno Kraljevstvo jednostrano priznati nezavisnost?

To bi bila veoma loša situacija, jer onda ne bi bilo kontrole. Mi još nismo odlučili šta bismo tada uradili, jer ne želimo da budemo u toj situaciji. Zato hoćemo da Savet bezbednosti usvoji Ahtisarijev plan. Sve drugo je veoma loše.

-----------------------------------------------------------

Evrovizija

Šta mislite o pobedi Srbije na Evroviziji?

To je odlično iz dva razloga. Prvo, pesma je prava, ne kao neke ranije pobedničke pesme, a drugo, otpevana je na srpskom, za razliku od mnogih drugih koje su bile na engleskom. Još bolje je što će Evrovizija biti ovde sledeće godine i što će Beograd biti u centru pažnje.

Vaš entuzijazam ne dele pojedini poslanici britanskog Parlamenta koji traže da se izmeni način glasanja na Evroviziji.

I u britanskoj štampi je bilo raznih komentara o glasanju, za koje neki tvrde da je bilo politički motivisano. Otkad umesto žirija glasaju gledaoci, vidi se da neke zemlje glasaju jedne za druge i više nego ranije. Ali ja mislim da je dobro što je Srbija dobila 12 poena od Hrvatske, Bosne, Makedonije, Crne Gore i Slovenije. To je dobar primer regionalne saradnje o kojoj često govorimo.