Ljubina lepeza slika

Čovek koji ne voli da „štancuje” slike niti često da izlaže i ne vapi za tim da njegova dela otkupljuju muzeji, priređuje večeras u 19 sati specifičnu izložbu: desetak svojih radova iz privatnih kolekcija Ljuba Popović će premijerno prikazati u galeriji „Pariski krug”, u Evrocentru. 

Može se reći da je u pitanju prava mala retrospektiva velikih formata – od 1975, i dela „Kosmička svest”, preko 1990, kada je nastala slika „Androgini”, zatim 1999. i „Vremenskih grobnica”, pa do „Magičnog kruga”, završenog prošle godine.

Svaka slika, sam autor kaže, roman je za sebe, u njemu ima i sna, i jave, i seksa, i smrti. I svaka je muzika za oko, često neobjašnjiva rečima i umetniku i posmatraču. Ipak, delo „Adam i Eva” lično doživljava kao najbolje. U tridesetak privatnih kolekcija nalazi se petnaestak njegovih kapitalnih dela, a kada je mali format u pitanju taj broj premašuje nekoliko stotina.

– Svaka slika rađena je po nekoliko godina, najmanje dve. Zato ih i nema mnogo pa ne mogu ni da organizujem mnogo ovakvih izložbi. Godišnje ukupno uradim možda desetak slika, priča Popović u društvu svojih radova, koji su već juče bili postavljeni i dodaje: 

– Slikari su podeljeni na one koji imaju kamion slika i izlažu u Amsterdamu, Lionu, pa onda u Berlinu. To je, što se mene tiče, putujući cirkus. Smatram da slikar treba da napravi izložbu samo onda kad ima nešto novo da kaže. Ovaj slučaj nije takav, ali se iza postavke krije dobar razlog – želja da osvetlimo svet kolekcionarstva, prostor bez kojeg ne bi bilo protoka umetničkih dela, deo naše javnosti koji želim da prezentujem u Parizu. Da pokažem da se u Srbiji umetnost ipak ceni i da ima mnogo njenih ljubitelja, iako to tako ne izgleda kad se pogleda stanje u kom smo. To je moj „podzemni” način promocije naše zemlje, jer budući da je naša država ne promoviše, ni Francuzi onda ne mogu znati istinu o nama. Zato sam insistirao da tekstovi u monografiji koja prati izložbu ne budu samo o meni i mom radu, već o kolekcionarima. 

Tako i jeste. Pored dva osvrta Sreta Bošnjaka i Dejana Đorića koji se bave autorovom poetikom i biografijom, u publikaciji, koja je objavljena i na srpskom i na francuskom, nalaze se tekstovi Milana Komnenića „Slovo o duhovnom zbiru i privatnim zbirkama” i Nikole Kusovca „Ljubav iznad interesa”.

Kako objašnjava Popović, finansijska kriza koja drma Evropu ne dotiče milje kolekcionarstva, ali dotiče odnos prema kulturi.

– Moje slike biraju posebni ljudi, često oni koji imaju donekle perverznu ideju o slikarstvu. Reč je o nekoliko velikih kolekcionara u Francuskoj. Jedan od njih živi u dvorcu u Normandiji i ima 36 mojih slika velikog formata. Njih je nabavljao ili od mene ili putem javnih prodaja. Poslednja pod nazivom „Ima li života posle smrti?”, dimenzija 2,69 puta četiri metra, konačno je našla svoje mesto na njegovom zidu. Pored toga, posebno sam ponosan na to što se moje delo „Mesečarka” nalazi u najvećoj svetskoj kolekciji slika nadrealizma u Njujorku, koja pripada direktoru lista „Pari mač“. To mi znači više od bilo koje nagrade koju bih dobio, a koje sam inače uvek odbijao da primim. Pitate me za krizu. U svetu prodaje slika nje nema. Ali ima krize interesa za umetnosti, kako kod nas tako i u inostranstvu. To je neko novo vreme koje ne godi nijednom umetniku.