Kliconoše u kuhinjama

Zbog iznenadnog rasta temperature, zaposleni u sanitarnoj inspekciji upozoravaju Beograđane da na sumnjivim mestima ne kupuju lako kvarljive namirnice, poput sladoleda, sira, kajmaka, mleka, mlevenog mesa i iznutrica. Kako ističu nadležni, treba izbegavati radnje koje nemaju ispravne rashladne uređaje i robu izlažu u plastičnim tacnama, na pultu ili u izlozima.
– Kada su velike vrućine, hranu obavezno treba čuvati u rashladnim uređajima na temperaturi do plus osam stepeni, a kuvana jela  pripremati na najmanje 60 stepeni. To je siguran način da se spreči razvoj bakterija – objašnjava dr Zoran Panajotović, načelnik beogradske sanitarne inspekcije.      

U poslednjoj mesečnoj kontroli ispravnosti namirnica u radnjama, izvan prometa je stavljeno gotovo 5,5 tona, a najveći problem, prema rečima dr Panajotovića, i dalje je roba koju trgovci prodaju iako joj je rok trajanja istekao. On naglašava da su na dugačkom spisku neispravnih namirnica bile i instant supe u kesici, viršle u vakuum pakovanjima, biber, suvomesnati proizvodi, slatkiši...

– Pojedini trgovci se i dalje ponašaju nemoralno, a najčešći uzrok povlačenja robe iz radnje su istekli rok trajanja i oštećena ambalaža, a u manjem procentu neispravna deklaracija – kaže Panajotović. 

Naš sagovornik objašnjava da svakoga meseca sanitarna inspekcija zbog neispravnih briseva pošalje na privremeno lečenje desetine, pa i stotine radnika zaposlenih u beogradskim  pekarama, restoranima, ćevabdžinicama, sendvičarama... Tokom aprila, od 451 brisa sa ruku zaposlenih, pribora i radnih površina 60 je bilo neispravno. Prema dosadašnjim statističkim podacima, na koje je "Politika" već upozoravala, u proseku svaki deseti radnik koji radi u ugostiteljstvu je potencijalni kliconoša, a da ni sam to ne zna, zbog čega bi potrošači trebalo da obrate pažnju na higijenu pre nego što stanu u red pred kioscima "brze" hrane.   

– U brisevima nosa i grla otkrivamo najčešće stafilokoke, bakterije koje se lako kijanjem ili kašljanjem prenose na radne površine, a potom i namirnice. Česta je i "ešerihija koli", a u nekim slučajevima pronalazimo i različite parazite. Iako je ukupan broj neispravnih briseva iz godine u godinu manji, mislim da se promene dešavaju isuviše sporo – kaže dr Zoran Panajotović.  

Analize u vanrednim pregledima poverene su Gradskom zavodu za zaštitu zdravlja, a zaraženim radnicima zabranjuje se rad, priprema i služenje hrane do izlečenja. Posebno im se nalaže da više pažnje posvete ličnoj higijeni i održavanju kuhinja, da pamučne krpe, koje su leglo bakterija, zamene papirnim ubrusima i obavezno upotrebljavaju sapun i sredstva za dezinfekciju.

– Pranje ruku je obaveza onih koji rade sa hranom. Pre i u toku pripreme, posle pranja i seckanja namirnica, brojanja novca...  Podrazumeva se, nadamo se, posle korišćenja toaleta uz dodatni tretman sredstvima za dezinfekciju – ističe dr Panajotović.

Prema rečima našeg sagovornika, loša higijena nije jedini problem sa kojim se sanitarci susreću tokom redovnih i vanrednih kontrola. Zvuči neverovatno, ali činjenica je da u Beogradu (i to ne samo u prigradskim naseljima) još ima onih koji pripremaju hranu, iako nemaju vodu ili sanitarni čvor u radnjama. Zbog loše higijene u objektima vlasnici su dužni da na licu mesta plate mandatnu kaznu u vrednosti od 5.000 dinara. Mnogo češće, ipak, kupci mogu da zapaze da je radnja privremeno "zapečaćena" po nalogu finansijske policije. 

– Imamo ovlašćenja da stavimo državni pečat na vrata objekta ukoliko dođe do težih povreda sanitarno-higijenskih propisa. Svakog meseca zatvorimo oko dvadesetak objekata. Ukoliko vlasnik radnje ne poštuje doneto rešenje, tražimo asistenciju policije i zatvaramo radnju uz obaveštenje da je rad zabranjen po nalogu sanitarne inspekcije – ističe dr Zoran Panajotović.