Kompromis za jaku Evropu

Dogodilo se ono što je i predviđano. Na četrnaest meseci zamrznutih stavova između Berlina i Pariza stavljena je tačka. Postignut je sporazum, uz neizbežni kompromis. Ni socijalista Fransoa Oland, ni konzervativna Angela Merkel ne žele da uđu u istoriju kao lideri koji zbog svojih nepomirljivih stavova ugrožavaju projekat Evropska unija. Kako su nas poslednjih meseci uveravali neki od najeminentnijih analitičara iz Pariza, Brisela ili Berlina, Nemačka i Francuska svesne su da ništa u EU ne može da se pokrene bez njihovog dogovora.

Pred samit u Briselu krajem juna, prvi put otkad je Oland na mestu predsednika Francuske zamenio Nikolu Sarkozija za koga je otvoreno navijala nemačka kancelarka, Pariz i Berlin izašli su sa zajedničkim dokumentom u kome su izneli 27 tačaka za „jaču Evropu”. Najzvučnija novina je da će evrozona dobiti „pravog” predsednika sa punim mandatom i jačim ovlašćenjima – ukoliko se sa tim predlogom slože članice EU. Ova funkcija trebalo bi da se ustanovi odmah posle evropskih izbora 2014. godine.

Dogovoreno je da se samiti evrozone održavaju češće, da se uz postojeći budžet EU stvori poseban fond za evrozonu i da posebne „nove strukture” u Evropskom parlamentu nadziru ekonomsko poslovanje zemalja evrozone. Zemlje sa zajedničkom monetom (evro) sklopiće, po ovom predlogu, obavezujuće ugovore o ekonomskim reformama sa nadležnim institucijama u Briselu.

 Pada u oči da je na ovakav kompromis Fransoa Oland pristao samo dan pošto je uputio najoštrije upozorenje Briselu da odatle „ne može da se diktira šta Francuska mora da uradi”. Već sutradan (u četvrtak) pred Angelom Merkel i gomilom novinara u Jelisejskoj palati rekao je da „u Francuskoj nijedna reč nije tabu” i da „ćemo sprovesti sve neophodne reforme”.

I Angela Merkel odustala je od isključivog zahteva za rigorozno sasecanje budžeta pre nego što se odobre podsticaji za rast. Pred činjenicom da je u Evropskoj uniji 26 miliona ljudi bez posla i da rigorozne mere štednje izazivaju nova otpuštanja, Berlin je ublažio svoj stav. Sada se traži da se reforme sprovedu bez odlaganja i da se zemlje sa zajedničkom monetom brže i svestranije integrišu – kako bi što pre mogli da se izvode zajednički računi.

Fond od šest milijardi evra za podsticaj zapošljavanja mladih takođe će se osloboditi već u prve dve godine planiranog budžeta EU za 2014–2020.

Iz ovih detalja može se nazreti da su dve najznačajnije zemlje evrozone postigle dogovor o onome o čemu se već dugo govori. Evrozona će biti integrisanije jezgro EU, dok će ostale članice činiti njen periferni krug. Neka vrsta federacije jedini je način da se sačuva zajednička valuta, pa se zato i govori o pravom predsedniku sa punim mandatom i većim ovlašćenjima. Ne može se imati zajednička kasa iz koje svako uzima koliko hoće a da se ne dogovori unapred na koji način će se taj novac trošiti i kako će se kasica puniti. Federacija kao reč se ipak ne pominje, iako Berlin i Pariz tvrde da nema tabua.