Nosonja sa Bornea

Na Borneu, trećem ostrvu po veličini na našoj planeti, živi mnoštvo neobičnih životinja i biljaka, kakvih nema nigde drugde na svetu. U šumama mangrova na ovom ostrvu, blizu obilja pitke vode, mogu se videti i majmuni čudnovatog izgleda: sve životinje imaju velike stomake, a mužjaci i veliki nos, zbog čega su dobili i ime proboscis majmuni, odnosno majmuni sa surlom.

Stanište nosatih majmuna je ograničeno zbog njihovog specifičnog načina ishrane: jedu samo mlado lišće drveća koje raste jedino na Borneu, semenke i suvo voće prepuno skroba. Njihov sistem za varenje sličan je onom koji imaju preživari i ima posebnu crevnu floru koja prilikom fermentacije hrane izaziva oslobađanje gasova, zbog čega su stomaci nosatih majmuna stalno naduveni.

Iako je cela vrsta dobila ime zbog nesvakidašnjeg izgleda, veliki nos imaju samo odrasli mužjaci. Uloga ovog izraštaja nalik na surlu nije poznata, mada je primećeno da mužjaci sa najvećim nosom imaju najviše uspeha kod ženki. Nos mužjaka može dostići dužinu od oko 17 centimetara, što je ravno četvrtini visine ovog majmuna. Mužjaci žive u haremu sa desetak ženki. Pare se sa svima, dok je briga o potomstvu prepuštena samo majkama. Zavodeći mužjaka, one puće usne, zamahuju glavom i vrckaju zadnjicom, ne bi li ih primetio.

Pet i po meseci posle parenja, ženke na svet donose jedno mladunče, koje u narednih godinu dana neće ispuštati iz vida. Dojiće ga sedam meseci, nositi ga dok ne prohoda i trebiti mu krzno kako bi ga očistile. Otac je tu samo da zaštiti svoj harem i potomke od uljeza. Mladi mužjaci napuštaju porodicu sa 18 meseci i udružuju se sa drugim mužjacima. Tek kad odrastu, i oni će osnovati sopstveni harem ili preoteti neki koji pripada već ostarelom mužjaku. Ženke ponekad napuste grupu u kojoj su živele i pređu u harem drugog mužjaka, ali se nikada ne mogu videti same u šumi.

Nosati majmuni žive na drveću u blizini vode i odlični su plivači. Ribari često nalaze ove majmune i po nekoliko kilometara udaljene od obale, dok plivaju seleći se na susedno ostrvo. Sa drveća skaču u reku ne bi li se rashladili ili preplivali na drugu obalu, a mogu da zarone i do 20 metara dubine. I kad spavaju uvek su na drvetu blizu vode – najdalje petnaestak metara od obale, kako bi skokom u vodu mogli da se izbave od iznenadne opasnosti. Nikada ne provode dve noći zaredom na istom mestu, a u vreme spavanja često se dešava da se na jednom mestu okupi i po nekoliko grupa nosatih majmuna. Jedini neprijatelji su im leopardi i krokodili, a grupu na opasnost upozorava mužjak svojim nazalnim krikom.