Srbiji "četvorka" za Bolonju

Na ministarskoj konferenciji posvećenoj visokom obrazovanju koja je održana juče u Londonu, reforma visokog obrazovanja u Srbiji zvanično je dobila ocenu – četiri. Najviša ocena predviđena za reforme je pet, tako da se Srbija našla među najuspešnijim zemljama i to zajedno sa Italijom, Češkom, Nemačkom, Holandijom, Francuskom…

Ovakav plasman Srbije na konferenciji je ocenjen kao veliki uspeh, pogotovo u odnosu na činjenicu da smo na prethodnom skupu ministara održanom pre dve godine u Bergenu dobili ocenu – 2,2. Tada nam je rečeno da za ovu "dvojku" treba da zahvalimo Novosadskom univerzitetu, koji je, u odnosu na naše ostale srpske visokoškolske ustanove, tada uveliko počeo sa reformom, inače bismo bili još lošije plasirani. Iza nas su tada bili samo Bosna i Hercegovina i Andora.

Sadašnjem vrlodobrom uspehu, kako kažu u Ministarstvu prosvete i sporta, doprinelo je usvajanje Zakona o visokom obrazovanju, konstituisanje Konferencije univerziteta i viših škola Srbije, formiranje Nacionalnog saveta za visoko obrazovanje i Komisije za akreditaciju i proveru kvaliteta visokoškolskih i studijskih programa, ali i uključivanje studenata u rad Nacionalnog saveta za visoko obrazovanje i konstituisanje Studentskog parlamenta.

Prof. dr Branko Kovačević, rektor Beogradskog univerziteta, koji uz prof. dr Radisava Bubnja, rektora Univerziteta u Nišu, predstavlja našu zemlju na ministarskoj konferenciji u Londonu, istakao je da ova ocena predstavlja značajan napredak za Srbiju.

– Ovo je zaista izvanredan uspeh koji ukazuje da akademska zajednica i ministarstvo dobro rade i sarađuju. Ipak, ovakav plasman nam nameće nove zadatke koje će biti još teže ispuniti. Zamereno nam je da nismo jasno definisali status diploma i da se malo izdvaja za visoko obrazovanje. Moraćemo još puno da radimo ako želimo da postignemo uspeh i na narednoj ministarskoj konferenciji – izjavio je rektor Kovačević za naš list.

On dodaje da je neophodno da Srbija u budućnosti obezbedi da se na tržištu rada prepoznaju nove diplome i to ne samo na nacionalnom već i na internacionalnom nivou. Trebalo bi da se obezbedi veća prohodnost naših akademaca u inostranstvo i razmena studenata. Neophodno je, ističe rektor, obezbediti kontrolu kvaliteta diploma i definisati standarde na domaćem i međunarodnom nivou.

– Ipak, neophodno je da zadržimo i negujemo specifičnosti sopstvene zemlje – istakao je profesor Kovačević.

Prema njegovim rečima, značajnu ulogu u reformi obrazovanja imaju i studenti. Novim zakonom posebno je propisana i naglašena uloga akademaca u utvrđivanju standarda za samovrednovanje i ocenjivanje kvaliteta visokoškolskih ustanova. Tako su na ministarsku konferenciju otputovali Nemanja Petrović, predsednik Studentskog parlamenta BU, i Nenad Đorđević, student prorektor.

Na ovom spisku je, inače, 48 zemalja, a peticu nije dobio niko. Najbolje su prošle Irska (4,91), Škotska, Danska i Norveška (4,83). Od bivših jugoslovenskih republika, najbolje su plasirane Slovenija (4,41) i Hrvatska (4,08). Makedonija je dobila ocenu 3,16, a najgore su prošle Bosna i Hercegovina (2,91) i Crna Gora (2,75), koje drže začelje liste sa Albanijom (2,91) i Andorom (2,83).