Kriznim porezima popunjavaju kasu

Od našeg stalnog dopisnika

Podgorica – Evro po evro iz džepova građana puni budžetsku kasu Vlade Crne Gore, koja je odlučila da poveća porez na dodatnu vrednost (PDV) sa 17 na 19 odsto. Građani ove države već dve godine plaćaju krizne poreze „evro po evro”, na mobilne telefone, strujna brojila i kablovske televizije. Odnedavno plaćaju i veći porez na plate veće od 482 evra, a od decembra prošle godine penzije nisu usklađivane sa inflacijom...

Na sve to iz vlade poručuju da je to „u sklopu kriznih mera za prevazilaženje teške ekonomske situacije”, pri čemu se još niko od zvaničnika vlade nije oglasio na najavu, od pre neki dan, da će „Elektroprivreda” od 1. avgusta poskupeti struju.

U megamarketu „Laković”, jednom od većih u Podgorici, penzionisana nastavnica Jelena Karašić kaže nam da je na rubu egzistencije.

„Ja ne znam o čemu ova vlast priča kada kaže da će zaštititi socijalno najugroženije. Kako to, ko su oni ako ne 80 odsto stanovništva, osim ovih iz vlasti i parlamenta”, kaže nam Jelena. „Lako je njima – ne fali im, a nama uzimaju po evro na sve osim na vazduh. Novo povećanje PDV-a ne zna u prodavnicama jesam li ja ili neko drugi ’socijalno zaštićeno lice’, jer cene za sve podjednako važe, a one će biti povećane.”

Veći trgovinski lanci u Crnoj Gori saopštili su da neće povećati cene zbog povećanja PDV-a. Turistički poslanici zabrinuti su zbog povećanja poreza na dodatnu vrednost, što će ih primorati na veće cene smeštaja i ishrane u ovoj letnjoj sezoni.

Nakon novih udara na kućni budžet vlada se za sada ne oglašava da pojasni detaljnije razloge za povećanje PDV-a, kao što je to činila ranije kada je uvodila „krizne poreze” i javno rekla, na konferencijama za štampu, u parlamentu, da to čini „kako ne bi morala da poveća PDV”.

Ministar finansija Radoje Žugić je pre neki dan saopštio da će u oktobru, novembru i decembru razmotriti dobit od kriznih poreza i da će, ako bude opravdano, neki od njih biti ukinuti.

Prema proceni vlade, od kriznih poreza u budžet treba da se kasira godišnje oko 65 miliona evra – 14,3 od poreza od jednog evra mesečno na SIM kartice, kablovske televizije i električna brojila, 11 miliona od većeg poreza na plate i oko 40 miliona evra od većeg PDV-a.

Samo od poreza na plate svaki zaposleni građanin Crne Gore, a njih je 168.000, mesečno će izdvajati oko 30 evra.

– Projektovani godišnji priliv u budžet adekvatan je iznosu koji „Kombinat aluminijuma” (KAP) duguje samo za struju. Suočena sa praznom kasom i velikom javnom potrošnjom, vlada ulazi u standardnu grešku dodatnim smanjenjem potrošnje stanovništva i podizanjem poreza, koje treba da plate građani” – smatra lider Pokreta za promene Nebojša Medojević.

On kaže da su građani primorani da troškove održavanja preglomaznog državnog aparata, neefikasne administracije i „finansiranja korupcionaških kolonijalnih ugovora sa KAP i „Elektroprivredom”, jer sve to vlada prebacuje na teret budžeta i dovodi u pitanja redovne isplate zarada, penzija i socijalnih transfera”.

Unija slobodnih sindikata i njen predsednik Srđa Keković pitali su javno vladu zašto ne uzme novac koji neće ugroziti ionako loš standard građana, pa tako naplati poreski dug od 216 miliona dugovanja koncesionara, uredno naplati porez i doprinos za zaposlene, sankcioniše neracionalno i nezakonito trošenje budžetskih sredstava, poveća porez na dobit pravnih lica, uvede porez na finansijske transakcije i porez na luksuz...

Poslanik Pozitivne Crne Gore Mladen Bojanić zatražio je da vlada kaže zašto „nema političke volje da se naplati poreski dug i 12 miliona duga koncesionara, zašto se nije krenulo od toga, a da se na kraju, kao poslednja mera, krene u zahvatanje iz džepova građana”.

Na mnoga pitanja građani, kada je reč o njihovom standardu, čekaju odgovor vlasti.