Halal hrana, šansa za Srbiju

Vest da je Mešihat Islamske zajednice iz Novog Pazara odlučio da formira agenciju za sertifikaciju halal hrane važan je podstrek srpskim proizvođačima u osvajanju muslimanskih tržišta. To je znak da pored sertifikata koji već 35 godina izdaje Islamska zajednica Srbije iz Beograda, dobijamo jednu sasvim novu agenciju koja može pomoći u formiranju svesti koliko je halal tržište značajno. Halal hrana, po procenama Svetskog Halal foruma, održanog u Maleziji u maju ove godine, a i četvrtog Sajma halal hrane, u Parizu ovog meseca, predstavlja tržište od 500 milijardi dolara godišnje. Svedoci smo sve jačeg zahteva muslimanskih tržišta da hrana koju kupuju bude halal hrana sa sertifikatom, tako da će srpski proizvođači biti primorani da imaju sertifikat kako bi izvozili u te zemlje. Zbog čega je sertifikat halal hrane u Srbiji šansa za srpske proizvođače? Prvi razlog je što na prostoru bivše Jugoslavije, izvan Srbije, postoji samo jedna agencija, ona u Tuzli, koja izdaje ove sertifikate. Drugi razlog je što hrana koju kupuju muslimani, osim što treba da bude "halal" (to jest hrana koja nije "haram" ili zabranjena Kuranom i Šerijatskim zakonom, a meso rezultat verskog klanja) mora biti i "tajib", to jest celokupna i dobrog ukusa. Upravo tu je šansa srpskih proizvođača zdrave hrane (jer zdravu hranu mogu poistovećivati sa tajib zahtevom). Treći razlog je taj što u svetu ima na stotine agencija koje nude sertifikate halal hrane, međutim malo je agencija koje imaju legitimitet koji dolazi od neprikosnovenih verskih organizacija. U SAD-u je više od 100 agencija, ali pošto nema jedinstvene organizacije koja okuplja sve muslimane u Americi, nijedna agencija nije neprikosnovena. U Francuskoj takođe ima više agencija ali su ipak sertifikati koje izdaju Velika Džamija u Parizu, Velika Džamija u Lionu i Velika Džamija u Evriju najznačajniji. Sertifikate u Beogradu izdaje Islamska zajednica Srbije iz Beograda, a Agencija u Srbiji bi bila pod ingerencijom Mešihata iz Novog Pazara. Rijašet u Bosni je jedina organizacija koja okuplja muslimane u toj zemlji, dok u Srbiji postoji rivalstvo Zajednice iz Beograda i Zajednice iz Novog Pazara. I jedna i druga zajednica su, međutim, priznate u svetu tako da njihovi sertifikati mogu da putuju bile gde. Kako najznačajnije agencije za halal hranu u svetu (JAKIM iz Malezije i MUI iz Indonezije) imaju monopol u svojim zemljama, normalno je da će dati prednost sertifikatima koji dolaze od islamskih zajednica a ne od privatnih kompanija.

Srpska javnost ne poznaje pravi značaj muslimanskih tržišta i mogućnost plasmana srpskih proizvoda a gaji animozitet prema svemu što je muslimansko pa makar dolazilo iz Srbije, što veoma koči plasman proizvoda na ta tržišta. Šanse postoje jer velike muslimanske zemlje kao što su Indonezija, Egipat ili Alžir ne zaboravljaju nesvrstanu prošlost bivše Jugoslavije, samim tim i Srbije, i još uvek gaje simpatije prema Beogradu. Šteta je što naša zemlja ne igra na tu kartu dok se recimo Rusija pojavljuje na samitu Organizacije islamskih zemalja i traži pridruženi status. Ministar inostranih poslova Srbije Vuk Jeremić je rezervisao jednu od svojih prvih poseta za Bosnu i Hercegovinu i vreme je da i srpski proizvođači hrane hrabro nastupe na tim tržištima. Ukoliko Koka-Kola, Mekdonalds ili Nestle svoje sertifikate halal hrane ponosno pokazuju, nije jasno zbog čega i srpski proizvođači to ne bi uradili. Potrebna je međutim pomoć države. Primer Tajlanda, zemlje koja ima procentualno manje muslimana nego Srbija, je u tom domenu indikativan. Tajland je na vreme prepoznao značaj halal hrane tako da je država 2001. godine formirala Komitet za razvoj halal industrije.

Čak i Amerika koja ne uživa veliko poverenje u muslimanskom svetu, pomaže razvoj halal hrane. Američki ambasador u Srbiji je posetio i poljoprivredno dobro Pločice kod Kovina, prvu farmu u Srbiji koja proizvodi halal hranu.

Politika je politika, a biznis je biznis. Na privrednicima je da razviju posao. Na kraju krajeva, ako država pomaže prodaju oružja ili "Zastavinih" vozila muslimanskim zemljama, zašto ne bi i srpski proizvođači hrane zahtevali pomoć u osvajanju tržišta koja im se nude.