Basesku očekuje pobedu

Od našeg dopisnika
Bukurešt, 17. maja – Trenutno važeći rumunski ustav, koji proklamuje polupredsedničku republiku, bez jasnih razgraničavanja moći i ingerencija šefa države, nosi u sebi seme krupnih političkih razdora. To se naročito zapaža u situaciji kada dođe do raskoraka između dve glavne palate – one predsedničke i one vladine, tj. u uslovima kohabitacije. Ili, pak, kada dođe do sudara između parlamenta i predsednika koji se odluči da bude aktivni politički akter i da se u sve meša.
Takav se splet sukoba u vrhovima rumunske vlasti baš i dogodio. Predsednik Trajan Basesku se već više meseci nalazi u oštrom klinču sa premijerom Kalinom Popesku Taričanuom. U isto vreme predsednik se izolovao i od parlamenta i na sebe navukao gnev više nego dvotrećinske raznobojne parlamentarne većine. Tako se i desilo da ga je taj parlament 19. aprila suspendovao sa dužnosti na 30 dana, i to pod optužbom da je u više navrata prekršio ustavna ovlašćenja.

Neobična gerila

Ta parlamentarna odluka treba da bude potvrđena ili odbačena na svenarodnom referendumu koji se održava u subotu 19. maja.

Otvoreni sukob predsednika Baseskua sa većinom državnih institucija i stranaka izazvao je politički haos kod naših istočnih suseda. A predreferendumska kampanja se pretvorila u pravi politički krkljanac, koji je doveo do usijanja stranačkih strasti.

Preko medija i ulica povela se neobična politička gerila koja ne bira sredstva borbe. Uzduž i popreko zemlja špartaju čitave vozne kompozicije i kolone autobusa, koje na mitinge prevoze jedne te iste stranačke simpatizere u cilju da se pokaže ko ima veću privlačnu snagu i ko može jače da trubi – Basesku ili 322 poslanika i senatora iz raznih stranaka koji su glasali za njegov opoziv. Taj broj – 322 – proglašen je za koban, nalik na onaj 666. Jednog trenutka u Bukureštu se pojavilo, na jednom mestu, tačno 322 simbolična kolca na koja treba da budu "nabijeni" Baseskuovi protivnici.

Eto, u takvoj atmosferi punoj naboja stiglo se pred sam referendum za koji suspendovani predsednik tvrdi da treba da odluči da li će biti demokratije u Rumuniji, članici EU. Ali to isto tvrde i predsednikovi oponenti.

Ovde se mnogi slažu sa zaključcima nekih zapadnih listova (britanski "Tajms") da se u Rumuniji vodi najčudnija borba za vlast viđena u nekadašnjim "socijalističkim" zemljama. U svakom slučaju, javlja se da u EU sa zabrinutošću gledaju na razvoj situacije u Rumuniji. Veli se da je njen imidž još više izbledeo. To Rumune ni malo ne raduje.

Glavni Baseskuov slogan, sa kojim nastupa na mitinzima, jeste borba protiv svemoćne oligarhije, koja je, navodno, ovde zavladala i koju on hoće da iskoreni. Njegovi ga, pak, protivnici optužuju za fašistoidne porive, za nameru da uvede jednoumlje i despotizam.

 "U svojoj izbornoj kampanji Basesku opisuje Rumuniju kao neku južnoameričku zemlju. Tu se on savršeno razume sa opozicijom koja smatra da je Basesku diktator iz tog regiona", piše Bogdan Kirijak, uvodničar uticajnog "Gandula".

Duboki rezovi

Kako lucidniji politički analitičari, tako i mnogi ovdašnji obični ljudi pitaju se ovih dana šta se dobilo, a šta izgubilo ovom krizom i kome je ona bila potrebna. Skoro svi se slažu sa ocenom da je ona nanela Rumuniji velike štete. U isto vreme vlada velika skeptičnost u pogledu toga da će subotnji referendum učiniti kraj političkom haosu koji hara. Tvrdi se da će biti potrebni duboki rezovi, u prvom redu oni ustavni, pa da se stvori istinski i zreli demokratski ambijent na prostoru između Dunava i Crnog mora. Govori se o potrebi preporoda čitave rumunske "političke klase".

Što se tiče samog rezultata referenduma, već postoje dovoljno uverljive procene da će Basesku odneti ubedljivu pobedu i da će se vratiti u predsedničku fotelju u palati "Kotročenj". Basesku se čak našao i na ponudi jedne poznate onlajn međunarodne kladioničarske kuće. Obaveštavajući o tome, rumunska štampa naglašava da  većina secuje na Baseskua. Odnosno da će on ostati na vlasti. Takvi dobijaju ulog od svega 1,15, dok oni koji misle drugačije mogu da zarade u srazmeri 1: 4.

Ipak, glavno je pitanje – kako dalje posle referenduma. Ovde vlada uverenje da Baseskuu njegov politički temperament neće dozvoliti da se posle svih referendumskih sudara on promeni, odnosno da postane "elastičniji", "veštiji" i da će se u Rumuniji nastaviti sa ozbiljnim trzavicama sve do parlamentarnih izbora 2008.