Državni aparat iscrpeo privredu

Privredničkom uhu verovatno prija kada Aleksandar Vučić, prvi potpredsednik vlade, izjavi da srpska privreda nije na nogama, nego da kleca. Kada kaže da zbog stanja u ekonomiji ne može da spava, da se, zbog prezaduženosti preduzeća boji ne samo za njih već i od kolapsa banaka. Ne može da ne godi njegova izjava da će se Srpska napredna stranka zalagati za rešavanje pitanja preduzeća u restrukturiranju, reformu državne uprave i neuporedivo veću finansijsku disciplinu i kontrolu rashoda budžeta.

Od tih izjava, međutim, za sada, nema veće koristi.

– Dobro je da se čuje istina – kaže Dragoljub Rajić, direktor Unije poslodavaca. – Mi to ponavljamo već godinama. Ali, nema u svim delovima vlade raspoloženja za promene. Na nivou udruženja smo napravili anketu među privrednicima o tome koju ocenu za rad daju ministarstvima. Samo ministarstvo finansija i privrede, kao i energetike, dobili su ocenu veću od trojke. Jer, samo kod njih se videla želja i energija da se stvari pomere s mrtve tačke. Najgore su ocenjeni ministarstva trgovine, rudarstva, infrastrukture, građevine, obrazovanja, rada i zapošljavanja. Ne tražimo mi izmene Zakona o radu da bi ljudi imali još manje plate, već radi povećanja zaposlenosti. Da se stane na put sivoj ekonomiji.

Po njemu, osim što se čula istina, važno je da na političkom planu ima volje i kapaciteta da se stvari promene. A toga, kaže, u poslednjih 12 godina nije bilo.

– Mora da se konkretno kaže koje mere će se preduzeti da u Srbiji i u narednih 20 godina prosečna plata ne iznosi 350 evra i da ne budemo jedna od četiri najsiromašnije evropske zemlje. Ne može Kosovo stalno da bude opravdanje. Vučić mora da angažuje ljude menadžere koji imaju rezultate. Traže se konkretne kontrole i uštede u javnom sektoru, kao i ulaganja u sektorima koji povećavaju prihode – kaže direktor Unije poslodavaca.

Po njemu, sada nakon pet godina krize, nisu dovoljne mere koje je ovo udruženje predlagalo 2008. godine. Potrebno je nešto jače.

– Smatramo da je neophodno smanjiti jaz između plata u javnom i privatnom sektoru, odnosno ujednačiti ih. U 23 od 24 zemlje EU zarade javnog i privatnog sektora su ujednačene, a u nekima su pet do 40 odsto niže u javnom sektoru. Na taj način se stimulišu kvalitetni kadrovi da rade u privredi. Ona bolje radi pa se posredno i budžet više puni. Mi se zalažemo i za poresku reformu opterećenja zarada. Ne sme isto opterećenje da bude u posrnulim granama kao i u bankama – objašnjava Rajić.

Privrednici iz ovog udruženja traže da se borba protiv sive ekonomije digne na nivo odbrane od organizovanog kriminala. Zbog toga, po njima, u borbi protiv sive ekonomije koja odnosi državi ogromne prihode treba da se objedine i inspekcije, MUP, carina.

Na pitanje kako komentariše to što samo mali broj preduzeća obezbeđuje budžetu prihode u Uniji poslodavaca kažu da je baš taj podatak dokaz da smo podbacili u razvoju malih i srednjih preduzeća koja zbog naših prilika ne mogu da se šire. Zato samo velika, uz to i strana preduzeća sa stranim izvorima finansiranja, obezbeđuju veći obrt.

Predsednik Upravnog odbora Sosijete ženeral banke Goran Pitić smatra da država štednjom treba da pokaže primer drugima.

– Štednja mora da počne tamo gde se sada neopravdano troši – na strani države. Srpska privreda ne može da istrpi toliki trošak koji se nalazi u prekomernoj javnoj administraciji.Sada je trenutak da taj trošak dođe na dnevni red – izjavio je on Tanjugu.

Stepen zaduživanja trenutno prelazi granice. „Mislim da idemo ka rebalansu budžeta, jer koliko god takve mere bile nepopularne, u jednom trenutku moraju da se dogode. Sada je pravi momenat za to, zbog dobrih vesti koje se tiču kretanja ka EU, što će doneti jedan talas ka srpskoj ekonomiji”, kaže Pitić.

Štednja na nivou države svakako je neophodna, ali potrebno je ostaviti prostora da standard stanovništva ne bude toliko narušen, i privredi – da stvara.„Ako se napravi taj balans, postoji šansa da se pošalje jedan kredibilan signal da je država ozbiljna i da nalazi prostora da uštedi prvo kod sebe, jer ako tražite od drugih mere štednje, a ne sprovedete ih kod sebe, to nije kredibilno”, smatra Pitić.

On kaže da prostora za štednju ima, jer postoji gomila sredstava od međunarodnih institucija koje se ne troše, a na koje Srbija plaća kamatu.„Sigurno bi bila ogromna ušteda i kada bi se pokrenuli određeni projekti pri čemu bi se kamata plaćala od onoga što stvorimo ili proizvedemo. Da ne govorimo o ozbiljnim uštedama koje osim na nivou države postoje i na nivou javnih preduzeća”, kaže Pitić.

On poručuje da ko god bude zašao u proces donošenja mera štednje poslaće dobar signal da Srbija ima bolju perspektivu nego što je ona danas.