Invazija na gene

Od našeg stalnog dopisnika

Vašington – U presudi koja se već svrstava u red istorijskih, Vrhovni sud SAD je legalizovao zakon države Merilend po kojem policija može da uzima genetičke (DNK) uzorke onima koje uhapsi zbog sumnje da su počinili teža krivična dela. Iako slične zakone ima i 27 drugih američkih država, presuda se smatra otvaranjem vrata za „invaziju na gene” i opisuje kao novi zalazak „Velikog brata” u sferu građanskih sloboda.

Odluka je doneta tesnim preglasavanjem (5 : 4) i retkom kombinacijom među devetočlanim većem najviše sudske instance Amerike, koja je ujedno i ustavni sud. Malo je naime poremećen tradicionalni odnos snaga između pet konzervativaca (onih koje su imenovali republikanski predsednici) i četvoro liberalnih delilaca pravde (imenovanih od strane demokrata u Beloj kući). U desni tabor pretrčao je jedan liberal, a u levi jedan konzervativac.

Pozitivno mišljenje o opravdanosti nove procedure za registrovanje osumnjičenih – standardnom uzimanju otisaka prstiju i fotografisanju pridodato je uzimanje brisa iz usta – obrazloženo je „legitimnim interesom organa reda za identifikovanje uhapšenih”.

Konzervativni sudija Entonin Skalia, koji je glasao protiv, smatra međutim da je ovo „verovatno najvažnija odluka o krivičnoj proceduri u poslednjih nekoliko decenija”.

„Ova presuda će bez sumnje pogodovati rešavanju više zločina, ali tome bi takođe doprinelo ako bismo uzorke DNK uzimali i od svakog ko leti avionom, pribavlja vozačku dozvolu ili pohađa neku javnu školu”, bili su argumenti ovog sudije, koji smatra da „ponosni ljudi koji su napisali povelju o našim slobodama ne bi rado svoja usta otvarali za kraljevsku inspekciju”.

Glavni strah je da će stvaranjem ogromne baze genetičkih podataka – navedeno je da do 23 godine lisice na rukama iskusi skoro trećina Amerikanaca, dok policija godišnje uhapsi oko 12 miliona ljudi – državi biti omogućeno konstantno i sveobuhvatno praćenje.

Za razliku od otisaka prstiju (metode identifikacije koja se koristi od kraja 19. veka), koje je samo nečija spoljna karakteristika („fenotip”), DNK (u praksi od kraja osamdesetih godina prošlog veka) je „genotip”, plan nečijeg celog organizma.

„Ako država ima moj otisak prsta, to je kao da ima moj matični broj, ali sa DNK ima ceo ’operativni sistem’”, prokomentarisao je ovo Noa Fildmen, profesor ustavnog i međunarodnog prava sa Harvarda.

Sa stanovišta građanskih sloboda, sporno je što se bris DNK uzima samo uhapšenima, koji imaju status osumnjičenih – krivica im nije sudski dokazana – pa u tom momentu nisu kriminalci. Što se tiče ograničenja da su osumnjičeni za „teška” krivična dela, to je relativno, jer se s razlogom strahuje da će to postati rutinska praksa.

„Vaš DNK će biti uzet i ubačen u nacionalnu arhivu ako ste uhapšeni bilo kad, opravdano ili ne, iz bilo kog razloga”, upozorio je sudija Skalija.

Upotrebljena je i metafora „genetski panoptikum” („panoptikum” je ideja o specijalno konstruisanom zatvoru u kojem su svi zatvorenici u svakom momentu čuvarima vidljivi).

Sudija Skalija, čije se manjinsko mišljenje ovim povodom najviše citira, ovo je uporedio sa „pretresom bez sudskog naloga”, jer onoga kome je uzet uzorak DNK može da poveže sa nekim krivičnim delom. To se u praksi već događalo: bilo je nekoliko zapaženih slučajeva u kojima su genetičkim analizama rešeni neki zločini već dugo u arhiviranim dosijeima, kao i oslobađanja nekih koji su nevino optuženi.

Utisak je da će ova buka, kao i slične dosad, proći, kao još jedan primer kako građanske slobode i privatnost odstupaju pred nezaustavljivim maršom tehnologije.

----------------------------------------------------------------

Imenovanje Suzan Rajs

Vašington – Tomas Denilon, jedan od dosad najbližih saradnika predsednika Obame, odlazi ranije nego što je očekivano sa mesta savetnika za nacionalnu bezbednost, a tu ulogu će preuzeti dosadašnja ambasadorka SAD u Ujedinjenim nacijama Suzan Rajs. Nju će u Njujorku zameniti poznati borac za ljudska prava Samanta Pauers.

Ovo je suština juče objavljenog novog rasporeda u Beloj kući, koji bi, prema prvim analizama, mogao da donese i izvesnu promenu američke bezbednosne i spoljnopolitičke strategije, budući da je Rajsova – koja je krajem prošle godine zbog opstrukcije republikanaca u Senatu odustala od kandidature za šeficu diplomatije – zagovornik američkog intervencionizma, pogotovo zbog sprečavanja humanitarnih katastrofa. Ona će na novom mestu biti uticajnija nego što bi bila na čelu Stejt departmenta, a njeno imenovanje za savetnika za nacionalnu bezbednost ne zahteva odobrenje Senata.