Vizuelne slike sveta

Nedelja dizajna prvi put je kod nas održana prošle godine. Tada je festival trajao 6 dana i zvao se brend².Ovogodišnji festival nazvan je čeindž².. Glavni deo festivala, konferencijski deo, za razliku od prošlogodišnjeg organizovan je, i tematski podeljen, na tri dana. Bio je koncizniji i jasniji, samim tim i bolji.

inovejšn²  dan prvi

Akcenat je stavljen na kreiranje identiteta, oglašavanje i metodologiju formiranja brenda nekih regiona (Denis Ivošević,Đuzepe Lana iz firme Alezi i Nik Klark iz Partners iz Londona). Zanimljivo je bilo čuti priču o razvoju  štampanih medija i izgrađivanju mitova na primeru dva časopisa Ajkon i Krieitiv Rivju koje su nam predstavili Markus Feirs i Mark Sinkler. Kako bi opstali i povećali čitanost i atraktivnost oni budućnost vide u razvoju takvih projekata na internetu. Jedno od najzanimljivijih predavanja tog dana, bilo je ono Saše Vidakovića, koji je karijeru izgradio u Engleskoj gde je osnovao svoj studio za dizajn. Skrenuo je pažnju na važnost istraživačkog rada i pripreme za realizaciju projekata.

Ne znamo koliko se segment arhitekture ovogodišnje BDN može odvojeno posmatrati. Čini se da je on danas, više nego ikad povezan  sa dizajnom. Ipak, neka od predavanja bila su "čisto" arhitektonska, sa akcentom na planu, projektu, urbanizamu. Prvog dana, bilo je to predavanje arhitekte Hesusa Marina Paskuala, o "Bilbao efektu" u vinskom regionu Roha, i potpuno strukturalnom pristupu građenja objekata nalik onom čuvenog Frenka Gerija.

revolušn²  – dan drugi

Petak je bio revolucionaran dan, u svakom smislu. Videlo se koliko smo daleko iza razvijenih delova sveta. Nije u pitanju samo razvoj tehnologije, niti mogućnosti koje otvara taj razvoj, već i prostor koji pruža ogromnu kreativnu širinu nastalu pre svega zahvaljujući dobroj organizovanosti, detaljnom istraživanju, a potom, planiranju. Hela Jongerius, Patricia Urkiola, Matali Kraset, Gaj i Đino, Reni Ramarks i Vinka Dubeldam pokazale su nam koliko na jednostavan način svet može biti prefinjen i funkcionalan.

Reni Remarks privukla  je pažnju duhovitim projektima, kod kojih dizajn ima funkciju direktnog uticaja na društvo. Poznato je da u Holandiji svi kupuju flaširanu vodu iako je kvalitet njihove vode najbolji u Evropi. Zato je Reni sa svojim timom odlučila da za istu cenu flaširane vode prodaje prazne plastične flaše koje bi građani mogli da pune vodom iz česme.

Malo drugačiju temu za razmišljanje dala je Vinka Dubeldam, direktorka Arhi-Tektoniks studia u Njujorku. Njeni radovi nas navode na razmišljanje da je arhitektura uslužna delatnost i kao takva vezana za tržište, ali da u kontekstu građevinskog buma, arhitektura ne sme ostati samo projektna dokumentacija, mora ostati autentična, drugačija, jakog autorkog izraza, navodeći pri tom neke svoje greške iz kojih će, kako tvrdi, i sama dosta naučiti. Kraj dana bio je rezervisan za jedan od najuspešnijih arhitektonskih studija u ovom delu Evrope – studio Bevk Perović. Predstavili su se svedenim i odlično izvedenim formama koje su posledica truda uloženog u proces projektovanja, ali i u proces same izvedbe objekta. Autori su pokazali rezidenciju ambasade Holandije u Ljubljani. Arhitektura tu nije samo umetnička delatnost, nego obuhvata i širi kulturno-socijalni i inženjerski deo što je čini kompletnom. Još jedan objekat, Studentski dom u Ljubljani, potvrdio je valjanost njihovog pristupa. Konstrukcija, funkcija, detalji postavljeni u savršenoj ravnoteži,  potvrđuju da je ovaj Studio nešto najbolje  što se desilo u novijoj arhitekturi Slovenije.

evolušn² – dan treći

Najavljen kao. Marva Grifin, kustos Satelit Salona, koji se održava u okviru milanskog sajma nameštaja a koji promoviše mlade dizajnere otvorila je ovaj, najzanimljiviji dan gde su se kao predavači predstavili oni koji putuju kroz razne kreativne nivoe, tj. oni kojima je teško da se na jednom polju duže zadrže. Savremeni gurui dizajna sposobni da govore više vizuelnih jezika istovremeno. Grifin je iznela veoma zanimljiv komentar – Vaši profesori su dolazili na Satelit salona, ali nisam viđala vaše studente. Mislim da je to potrebnije vama mladima, oni su već stari. Usledilo je predavanje Mirka Ilića, politika i dizajn. Smenjivali su se grafički vrlo jaki i jednostavni plakati, čistih površina i jakih boja, sa jasnim anti-ratnim porukama.

Mirko se osvrnuo i na pitanje upućeno iz publike  – kako male zemlje poput Srbije mogu da se približe svetu, a da pritom zadrže svoju posebnost.

Svi vide sve, to je dobra strana globalizacije, loša strana je što svi misle da moraju raditi isto. Tom velikom stolu, rekao je, vi morate doneti vlastito jelo, novi začin. Novi način kuvanja. Nikom ne trebate, ako radite kao oni.

Najmlađi predavač, ali jedan od najpoznatijih bio je Ora Ito. Zanimljiv ne samo zbog proizvoda koje je dizajnirao, nego i zbog načina na koji je dospeo u svetski vrh. Nakon što je napustio školu, jer nije imao para da plati semestar, počeo je da zamišlja kako bi to bilo kada bi ga pozvale velike kompanije i tražile da im dizajnira proizvode. Postavio je radove na sajt i ubrzo je počeo da dobija stvarne ponude. Ovo je odličan primer onoga što je Mirko savetovao mladim dizajnerima – bacite udicu, inače nećete ništa upecati, ako ne kupite loto listić, nikada nećete osvojiti premiju. Ora Ito odaje utisak skromnog momka, i vrlo otvoreno priča o svojim počecima. Danas je priča drugačija. Klijenti su mu Adidas, Tojota, Loreal, i mnogi drugi. Publika je imala priliku da vidi i kuhinju koju je dizajnirao za Gorenje.

Plejadi fenomenalnih predavača, pridružio se Rem Kolhas, holandski arhitekta i teroretičar, dobitnik Prickerove nagrade. Reklo bi se da je ovo predavanje bilo najsveobuhvatnije, bar što se arhitekture tiče. Uputio nas je u način razmišljanja na svojim projektima, CCTV, Centralna biblioteka u Sijetlu i dr. Svi ti objekti deluju kao živ organizam, ali poseduju savršenu matematičku logiku i funkcionalizam, brižno položen u sredinu sa kojom egzistira u jakoj simbiozi.

Ova konferencija potvrdila je da  vizuelnu sliku savremenog sveta zapravo stvaraju dizajn i arhitektura. Dizajn proizvoda kao i grafički dizajn samo su prateći elementi kompleksnog kreativnog procesa. Individualna forma rada ustupa mesto kolektivima i ozbiljnim timskim istraživanjima i realizacijama. Lični identitet postaje kolektivan i onoliko kvalitetan koliko je tim sposoban da pronađe jedinstveno kodiran način izražavanja i implementira ga ne samo u trenutak nastajanja nego i u budućnost. Sve to je povezano sa sve prisutnijom globalizacijom i širenjem tržišta, potiskivanjem autentičnog, pa je u tom smislu potrebno mnogo znanja i snage da se aktiviraju arterije različitih kulturoloških sistema. Za takav način rada nije dovoljno imati stručan tim ljudi koji odgovorno i profesinalno obavljaju svoj posao, već je potrebno i odgovarajuće tržište: naručioci koji moraju imati jasno izdiferencirane korake svoje buduće strategije, kao i potrošači spremni na ponuđeni stepen produktivnosti. Svi činioci ovog procesa zavise jedni od drugih razvijajući se u međusobnoj interakciji.

Svi ovi autori takmiče se u svestranosti i spremnosti da prihvate multidisciplinarnost svoje profesije kao neminovnost. Kao iskorak iz realnosti služe im    autorski projekti, uglavnom umetničke prirode, sa elementima iskustava stečenih u dugogodišnjem radu.

Danas kreativnost nije rezervisana samo za privilegovane. Ona je obavezna za sve. Velika imena ovogodišnje Beogradske nedelje dizajna u Palati Federacije – dovoljno za promenu?