Sistem zreo za resetovanje

Postavilo se suštinsko pitanje zašto bi tamo neko iz daleke Afrike davao Srbima potvrde da su naučnici i još dobro zarađivao pri tome. Pojavio se bosanski časopis Technics, Technologies, Education Management iz oblasti svaštarstva. Urednik Džafer Kudumović i izvršni urednik Lana Kudumović iz Sarajeva (ulica Hamdije Kreševljakovića 7A) od pre nekoliko godina izdaju potvrde srpskim „naučnicima” da su naučnici. Nije važno čime se „naučnik bavi”. To mogu da budu telekomunikacije, menadžment, bezbednost saobraćaja, ravnopravnost žena ili javno zdravlje. Plati se Kudumovićima i rad je objavljen u „međunarodnom naučnom časopisu”. Srpski pretendenti na doktorske titule postaju doktori, profesori skupljaju poene da postanu mentori i pobeda je mnogo slađa nego ona iz osamdesetih godina prošlog veka. Sad smo i doktori i publikujemo u međunarodnim naučnim časopisima. U osamdesetim smo bili samo doktori.

Šta je sa mladim talentovanim ljudima i njihovim mentorima? Veliki broj talentovanih i dalje napušta zemlju sa vrlo jasnom idejom da univerzitetsku karijeru pokušaju da naprave na svetskim univerzitetima. Oni talentovani koji ostanu u Srbiji najpoštenije pokušavaju da se bave naukom.

Poseban izum srpskih fakulteta predstavljaju takozvane uže naučne oblasti. One se prave na sledeći način. Svaku oblast nauke iseckati nožem sa seckanje crnog luka u neverovatno veliki broj podoblasti, poželjno izmišljenih. Ovo izmišljenih znači da nigde u svetu na bilo kom pristojnom univerzitetu ne postoji takva naučna oblast, a takođe znači da je naziv oblasti logički neprevodiv na svetske jezike. Dalja receptura kaže da se određeni broj naučnika samoproglasi za „eksperte” iz dotične uže naučne oblasti. Pri bilo kakvom pokušaju slobodne ljudske misli da otplovi levo ili desno nastaje neopisiva „ekspertska” dreka i optuživanje za ulaženje u izmišljenu naučnu oblast. Na ovaj način se brane zauzete busije, vlast, privilegije i finansiranje programa koji ne postoje nigde u svetu.

Časopisi kao u African Journal of Business Management ili Technics, Technologies, Education Management uspevaju da se godinu ili dve zadrže na listi relevantnih naučnih časopisa, ostvare visoki profit i potom zbog objavljivanja velikog broja nekvalitetnih radova, nedopustivo lošeg jezičkog kvaliteta i posebno zbog lažnog citiranja i lažnog podizanja impakt faktora obično budu izbačeni sa Journal Citation Reports (JCR) liste.

Svetska je praksa da se svaki pokušaj publikovanja u časopisima ovog tipa najoštrije sankcioniše, sa posledicama koje podrazumevaju neizbor u zvanje i prestanak akademske karijere. Ovakva praksa je zasnovana na premisama ozbiljnog naučnog rada i akademskog i ljudskog poštenja. Najnovija praksa u Srbiji je da su novi mentori doktorskih disertacija na nekim državnim i privatnim fakultetima oni mladi netalentovani ljudi kojima su naučne rezultate objavili Kudumovići i njima slični.

Takođe se na pojedinim srpskim fakultetima sve više ustanovljava praksa publikovanja radova sa većim brojem autora, od kojih su pojedini dopisani na radove. Tako, na primer, kolege potpuno različitih struka objavljuju zajedno radove u časopisima koji nisu matični ni za jednu od struka autora (na primer, trenutni hit je časopis Metalurgia International, rumunski časopis iz oblasti metalurškog inženjerstva). Ovakva pojava je uslovljena isključivom željom autora da se skupi minimalno potreban broj radova, koji će u birokratskoj proceduri omogućiti izbor u zvanje po svaku cenu.

Poseban specijalitet srpskih univerziteta predstavlja takozvana nostrifikacija diploma stečenih na inostranim univerzitetima. Moram pojam nostrifikacije prvo da pojasnim građanstvu, neupućenom u univerzitetska pitanja. Nostrifikacija predstavlja jednu užasnu staljinističku proceduru kojoj je podvrgnut svaki nesrećnik koji je završio studije, magistraturu ili doktorat u inostranstvu, pa rešio da se vrati u Srbiju. Tada stupaju na scenu „eksperti” iz „užih naučnih oblasti” i zahtevaju od podnosioca molbe – nesrećnika da polaže dopunske ispite, da se zakune i dokaže DNK analizom da je to što je on učio po belom svetu ekvivalentno srpskim naučnim dostignućima. Bio sam svedok mrcvarenja kandidatkinje koja se usudila da podnese na nostrifikaciju diplomu sa Stenforda (Stanford University).

Mika Petrović Alas i Milutin Milanković, doktori nauka iz Pariza i Beča nisu prolazili nostrifikacije i zbog svog znanja, iskazanog talenta i publikacija u naučnim časopisima gde je Bog naredio da se publikuje bili su pozvani da preuzmu univerzitetske katedre. Ovih godina Tajvan, Južna Koreja, Indija i Turska školuju svoje Milankoviće i Petroviće na najboljim svetskim univerzitetima i nude im univerzitetske pozicije po povratku u domovinu. Naši Milankovići i Petrovići i kad bi hteli da se vrate ne bi mogli od Kudumovića, užih naučnih oblasti, nostrifikacija, „eksperata”, prasetine i turbo folka. Buduće vlade i budući ministri od prosvete, nauke i iskrcavanja na Mars imaju možda šansu da ponište sva univerzitetska zvanja u Srbiji, resetuju sistem i nekako, uz pomoć vrhunskih svetskih naučnika, uspostave srpske univerzitete slične onima iz vremena kad su na njima bili profesori Milanković i Petrović.

Dopisni član SANU, član Evropske akademije nauka i umetnosti, profesor Univerziteta u Beogradu,Professor Emeritus, Virginia Tech, SAD