Umetnost i svet bez oslonca

Pet važnih knjiga o savremenoj umetnosti predstavljene u jednom danu, to je svakako kulturni događaj prvoga reda, i desio se juče u „Službenom glasniku”, kada je predstavljeno pet knjiga nove edicije „Umetnologija”, u kolekciji „Umetnost u teoriji i istoriji”: „Modernizam/Avangarda”, Ješe Denegrija, „Dišan i redimejd” i „Umetnost i politika”, Miška Šuvakovića, „Radikalna apstrakcija”, grupe autora, i „Umetnost, Ključni savremeni mislioci”k priređivača Dirmid Kostela i Džonatana Vikerija. Likovno-grafičko rešenje kolekcije uradio je Jovan Čekić.

Urednici kolekcije su Gojko Tešić i Milka Zjačić-Avramović, a u jučerašnjem razgovoru o ovim izdanjima učestovali su i Ješa Denegri, Miško Šuvaković i Jovan Čekić. Pre svega ukazano je na načine sagledavanja savremene umetnosti u estetskom i kulturološko-sociološkom i nezaobilaznom političkom kontekstu, važnost recepcije dela Dišana u našoj sredini kao svojevrsnog „lakmus papira” za načine na koje se reaguje na ubrzane promene u svetu, na problematizaciju jedinstvenog jugoslovenskog kulturnog prostora.

– Bogato ilustrovana knjiga Ješe Denegrija, pod naslovom „Modernizam/Avangarda, Ogledi o međuratnom modernizmu i istorijskim avangardama na jugoslovenskom prostoru”, sadrži četrdeset tekstova objavljenih između 1967. i 2012. godine, i nekoliko neobjavljenih, a govori o Savi Šumanoviću, Petru Dobroviću, Ignjatu Jobu, Ivanu Tabakoviću, Marku Čelebonoviću, Mileni Pavlović Barili, ekspresionizmu i novoj stvarnosti u Sloveniji, Grupi „Zemlja”, likovnoj umetnosti u časopisima „Zenit”, Ljubomira Micića, i „Dada Tank”, Dragana Aleksića, i drugom, rekla je Milka Zjačić-Avramović.

Profesor dr. Miško Šuvaković uredio je zbornik istoriografskih, analitičkih i interpretativnih tekstova, pod nazivom „Dišan i redimejd”, u kojem je predočen koncept i fenomen redimejda i njegova suštinska prevratnička uloga u razvoju dvadesetvekovne likovne, vizuelne i muzičke umetnosti, kao i kontekst Dišanovog života i rada. Raspravljane su različite umetničke pojave koje su proistekle iz Dišanovog redimejda: nadrealistički poetski objekti, neodada, fluksus, konceptualna umetnost, aproprijacijske umetničke taktike itd. Obimna studija „Umetnost i politika – Savremena estetika, filozofija, teorija i umetnost u vremenu globalne tranzicije”, Miška Šuvakovića, raspravlja o odnosima savremene umetnosti, estetike, filozofije, teorije umetnosti i kulture.

– Najveći broj umetničkih dela u periodu posle pada Berlinskog zida preispituje uloge savremene umetnosti u društvu, i u velikoj meri tretira pitanja kontradikcije sveta, ekonomske krize, tranzicije, suočava se sa traumom sveta bez oslonca. Neizvesnost, nesigurnost, ono je oko čega se grade sasvim različita jezgra savremenosti. Postavljaju se pitanja šta je klasa, ko danas ima moć, ko poseduje kapital, ko upravlja rodnim i rasnim identitetima, šta čini svakodnevicu i šta znači kritičko mišljenje. U razgovoru sa studentima shvatio sam da je ova knjiga u suštini levičarska, iako to nije bilo moje svesno početno opredeljenje, objasnio je profesor dr Šuvaković.

Ovom prilikom, predstavljen je i za našu sredinu dragoceni zbornik tekstova „Radikalna apstrakcija – Apstraktno slikarstvo i granice prikazivanja”, koje su priredili dr Nikola Dedić, dr Ješa Denegri i dr Miško Šuvaković, sa ciljem da se na teorijskim i istorijsko-umetničkim osnovama problematizuju pojave radikalnog apstraktnog slikarstva u modernoj i postmodernoj umetnosti u Srbiji tokom 20. veka. Nikola Dedić pisao je o Bogoljubu Jovanoviću i Dragomiru Ugrenu, Ješa Denegri o Mileni Čubraković, Radomiru Damnjanu i beogradskom „Projektu Mondrijan”. Miško Šuvaković pisao je o Eduardu Stepančiću, Miri Brtki, Dragoljubu Raši Todosijeviću, Zoranu Beliću i Živku Grozdaniću, a tu su i tekstovi o Kolomanu Novaku, Zoranu Radoviću, Grupi 143…

Knjiga „Umetnost, Ključni savremeni mislioci”, koju su priredili Dirmid Kostelo i Džonatan Vikeri, a preveo Uroš Tomić, odgovara na pitanja kakvi sve načini tumačenja umetnosti postoje, i kakve oni različite koncepte i teorijske okvire uključuju, kolika je vrednost umetnosti, i druga.