Diplomatska bruka

Ministar spoljnih poslova Ivan Mrkić smenio je Dušana Spasojevića sa mesta ambasadora Srbije u Turskoj zbog toga što je prekršio Zakon o Ministarstvu spoljnih poslova, kojim je ambasadorima naše zemlje zabranjeno da daju izjave za srpske medije.

Spasojević je ranije opozvan i trebalo je da u Ankari ostane do kraja juna (ne na lični zahtev, kako saopštava MSP).

Ali, trenirajući disciplinu, šef srpske diplomatije naložio mu je da se zbog prekršaja vrati za 24 sata!

Šta je učinio ambasador da bi mu bilo dato tek toliko vremena da spakuje četkicu za zube i uhvati prvi avion za Beograd?

Spasojević je ovih dana komentarisao zbivanja u Turskoj za ovdašnje medije i nastavio da to čini, iako je opomenut da na taj način krši Zakon o MSP-u i stoga je u sredu obavešten da je smenjen, glasi Mrkićeva presuda.

Ambasador je komentarisao nerede koji su počeli na Trgu Taksim u Istanbulu. I savetovao je srpske državljane de se klone Taksima, suzavca i žestokih sukoba organa reda i demonstranata. Potom su slična uputstva dali Vašington i London.

Decenijama sam zavideo državljanima SAD ili Britanije kada su, u sličnim situacijama, njihove vlade pokazivale da se brinu za bezbednost svojih ljudi. Ovde to nije bila praksa.

Zato sam se iskreno obradovao kada se oglasio ambasador Spasojević. Šta bi bilo, a moglo je da se desi, da je neki državljanin Srbije bio povređen na Taksimu? Ili da je uhapšen zajedno sa stotinama drugih?

Optužili bi prvo ambasadora i ambasadu što nije na vreme reagovala. Bilo bi tu mesta i za odgovornost šefa diplomatije Mrkića. Srećom, takav scenario je izbegnut.

Koliko mi je poznato, našim diplomatama nije potrebna saglasnost kabineta ministra za izjave srpskim medijima „u vanrednoj situaciji zemlje prijema”, i to „samo kada šef diplomatsko-konzularnog predstavništva proceni da je neophodno brzo reagovanje”.

Ambasador Spasojević je tako procenio, a da je situacija na Taksimu „vanredna” mogli smo i sami da se uverimo gledajući televizijske snimke.

Ali, umesto da bude pohvaljen za inicijativu, ambasadoru je naređeno da se hitno vrati u zemlju. Da je istom efikasnošću kabinet ministra poručio ambasadi u Ankari da se oglasi savetom našim građanima, ova diplomatska bruka bila bi izbegnuta.

Bilo bi pristojno da je neko iz Ministarstva pitao Spasojevića kako mu je pošto je povredio nogu izbacujući tri kanistera suzavca koja su pala u dvorište ambasade. Beograd je ćutao.

Ministar pokazao je da može promptno da reaguje kada treba vratiti ambasadora na polovini mandata, zato što je Spasojević kadar DS-a, iako je profesionalno dobio najviše ocene. Pošto se prvo odlučio na diskontinuitet koji šteti ugledu zemlje i uvlači diplomatiju u stranačke vrtloge, Mrkić je arbitrarnom strogoćom valjda želeo da pokaže da se i on za nešto pita.