Omča dugova privredi i društvu

Kriza javnih finansija i preteći bankrot države „normalna” su posledica pogubne makroekonomske politike i izabranog modela razvoja. Budžetski deficit godinama naglo raste, a time i javni dug, i to u uslovima recesije i ogromne nezaposlenosti. Privreda je potpuno onesposobljena za razvoj, a respektivnom monetarnom politikom potpuno nelikvidna. Finansiranje budžeta je najvećim delom preneseno s realnih javnih prihoda na dopunsko (kreditno) finansiranje. Samo da raščistimo neke dileme o stvarnim odnosima u javnom sektoru. Republički budžetski deficit pokazuje kumulativni proces stalnog rasta, kako primarnog, tako i sekundarnog karaktera. Primarni deficit je porastao sa 51 milijarde ili 1,9 odsto BDP u 2008. na 192 milijarde ili 6,1 odsto u 2012. godini. Primarni deficit je rezultat kvaliteta i uspešnosti nacionalne ekonomije i razvoja, dok je sekundarni (bruto) deficit rezultat finansiranja primarnog deficita i otplata glavnice dospelih dugova. Ako se na primarni deficit doda sekundarni tada bruto deficit konsolidovanog budžeta iznosi u prošloj godini 609 milijardi dinara (18 odsto BDP). Stvorena je spirala sve većih otplata kredita i novog zaduživanja za njihovo finansiranje, ali i redovnih javnih rashoda. Bruto deficit sada učestvuje u javnim rashodima sa 39 odsto i u javnim prihodima sa 45 procenata. Ogroman je to teret u potpuno deformisanom sistemu finansiranja. Ovde se javljaju dva paralelna negativna toka: privredna kriza i ogromna nezaposlenost vode velikom rastu primarnog deficita, dok sve veći teret otplata i kamata na dug dovodi do eksplozivnog rasta unutrašnjeg i spoljnog zaduživanja. Drugi rashodi su povećani sa 42 milijarde iz 2008. na 417 milijardi u 2012. godini, a dopunsko finansiranje (zaduživanje) sa 37 milijardi (6,2 odsto BDP) na 623 milijarde (39 odsto BDP). Namaknuta je omča dugova privredi i društvu, jer je učešće kamata na dug veće od godišnjeg prirasta bruto proizvoda. Ako je učešće kamata u bruto proizvodu iznad godišnje stope rasta BDP, privreda kreće u dužničko ropstvo. Novo zaduživanje i stalni rast duga služe najvećim delom samo da se servisiraju obaveze iz postojećih dugova, pri čemu kamatni teret stalno gotovo progresivno raste. Učešće otplata i kamata na dugove u bruto proizvodu već je iznad 16 odsto, dok je očekivani prirast bruto proizvoda dva procenta. Odakle da se finansiraju dospele obaveze, investicije i održava nivo javne potrošnje? Samo novim zaduživanjem i rastom duga, uz rast budžetskog deficita. Ekonomija je uvučena u veliku krizu javnog sektora. Kako je nastala faza autonomnog rasta deficita, ali i javnog duga, najavljena politika njihovog smanjenja na ponuđenoj koncepciji nije moguća. Javni dug i deficit u ovakvom finansijskom sistemu i dalje će rasti.

Rashodna, potpuno nekontrolisana i rastrošna strana budžeta je bitna u mogućoj konsolidaciji budžeta i lomljenju spirale stalnog rasta duga, obaveza iz duga, ali i korupcije i kriminala. Ovde na prvom mestu ističemo rashode na zaposlene koje treba „smiriti”, a zatim kupovinu robe i usluga – gde su potrebne velike uštede. Kamate na uzete kredite se moraju uredno servisirati. Međutim, kod subvencija, koje iznose 113 milijardi u 2012. godini, moguće je i potrebno veliko snižavanje i otklanjanje velike arbitrarnosti u dodeli. Subvencionisanje kamata bankama, da bi bile zainteresovane za plasmane privredi i stanovništvu, duboko je pogrešan potez. Rashodi za subvencije iz budžeta se sve više povećavaju. Privatnim i stranim bankama se iz budžeta formiraju prihodi, a zatim se uzimaju krediti uz visoke kamatne stope. Moguće je da se kroz stimulativnu monetarnu politiku i selektivne niskokamatne kredite (podržane centralnom bankom) kontroliše i stimuliše namensko kreditiranje sada subvencionisane proizvodnje. Budžet se tako rasterećuje, a monetarna politika uključuje u razvojnu (sada zakržljalu) funkciju.

Redovni profesor javnih finansija i bankarstva

Sutra: Penzije su već realno niže za trećinu