Dinar nastavio da slabi

Dinar je nastavio da slabi. I juče je, osmi dan uzastopce, posle niza intervencija Narodne banke, vredeo 114,38 dinara za evro što je za 0,3 odsto manje u odnosu na četvrtak. NBS svakodnevno brani domaću valutu i od prošlog četvrtka, kada je započela s intervencijama, na tržištu potrošila je 115 miliona evra.

Gde je kraj posrtanju domaće valute nije nepoznato, a prvi potpredsednik vlade Aleksandar Vučić izjavio je da evro neće vredeti više od 115 dinara. Da li će ta izjava smiriti kurs – ostaje da se vidi, ali ako se cena evra utvrđuje na tržištu, odnosom ponude i tražnje, kako je moguće da potpredsednik vlade već danas zna dokle će kurs dinara padati i gde mu je kraj. Ali, o tom potom.

Goran Nikolić iz Instituta za evropske studije kaže da bi Narodna banka s jednom intervencijom na tržištu od 100 miliona evra zaustavila pad dinara, ali je pitanje, iz njenog ponašanja, da li to želi. Jer, oni su na odbranu dinara potrošili malu sumu.

– Time što dozvoljava da dinar slabi centralna banka zapravo daje podršku fiskalnoj politici. Kurs je indikator da nešto nije u redu i da su zato mere za oporavak ekonomije prava stvar. Na ovaj način se na javnost pravi pritisak da prihvati taj program mera – kaže Nikolić.

Po njemu malo je neobično što je NBS u situaciji kada pada vrednost domaće valute oborila referentnu kamatnu stopu za 0,25 procentnih poena na ukupno 11 odsto, jer se to kaže čini kada je valuta stabilna. Međutim, treba uzeti u obzir i da je međugodišnja inflacija na silaznoj putanji. U dosadašnjem ponašanju centralne banke Nikolić uočava signal da centralna banka zapravo ne želi jak dinar. Zato ga pusta da polako slabi.

Ne treba zanemariti, kaže Nikolić , ni ponašanje onih koji imaju najviše dinara, a to su banke, koje u situaciji kada dinar slabi žele da „izađu” iz ove valute i čija su očekivanja da će se vrednost dinara stabilizovati na nekom nižem nivou, a još ne znaju koji je.

U NBS ostaju pri tome da su pritiske na slabljenje dinara pokrenule loše vesti o stanju u javnim finansijama, kao i neizvesnost u dinamici i dubini reformi na planu fiskalne konsolidacije, zbog čega je neophodno da vlada u što kraćem roku usvoji konkretne mere u pravcu smanjenja budžetskog deficita.

Najava mogućeg smanjenja rejtinga zemlje i negativne preporuke nekih stranih investicionih kuća vezano za investiranje u dinar povećali su oprez stranih investitora prema rizicima, što je sredinom prošle nedelje pokrenulo trend slabljenja dinara, naveli su u centralnoj banci.

Ocenjujući da je povećana tražnja za devizama generisana psihološkim faktorima, NBS smatra da je za trajniju stabilizaciju kretanja na deviznom tržištu potrebno što skorije otkloniti neizvesnost u vezi sa budućom ekonomskom politikom, odnosno da je neophodno da vlada u što kraćem roku usvoji konkretne mere u pravcu smanjenja budžetskog deficita.

U poslednjih nedelju dana dinar jeste nominalno oslabio prema evru, ali je i dalje nominalno jači u odnosu na kraj prethodne godine i u odnosu na period od pre godinu dana, kažu u centralnoj banci.

NBS će, kao i do sada, uz pažljivo praćenje tokova deviza i ponašanja učesnika na deviznom tržištu, nastojati da obezbedi nesmetano funkcionisanje deviznog tržišta i ublaži prekomerne dnevne oscilacije kursa, vodeći pri tom računa o karakteru poremećaja na deviznom tržištu i deviznim rezervama zemlje, naveli su u NBS.