Krug Mladićevih pomagača sve uži

Prošlog utorka, na dan formiranja nove vlade Srbije, u vojnom hotelu u Deligradskoj ulici u Beogradu izvedena je do sada najveća akcija vojnih organa u pokušaju hapšenja generala Ratka Mladića. Dojava da se Mladić krije u centru Beograda stigla je iz Haga, a nalog za pretres vojnog hotela dali su istražni sudija Veća za ratne zločine i Tužilaštvo. Ispostavilo se da informacija nije bila tačna.
Ranije tog dana, Vladimir Vukčević, srpski tužilac za ratne zločine i šef tima za sprovođenje akcionog plana o hapšenju Mladića saopštio je da taj tim radi punom parom, da se za njim neprekidno traga, u šta ćemo se uskoro svi uveriti i da je najava obnove pregovora sa Evropskom unijom u vezi sa određenim signalima koje je Beograd poslao Briselu.

Javnost smo svesno izuzeli od detalja sprovođenja akcionog plana zbog brojnih spekulacija na tu temu u prethodnom periodu. U svakom času akcioni tim je radio profesionalno, kaže tužilac Vladimir Vukčević.

Kako komentarišete izjave nekih političara da je pokušaj hapšenja Mladića na dan formiranja vlade bila predstava za Evropu?

To nije tačno. Mi smo čak hteli da pomerimo akciju za jedan dan, da ne bi bilo tih spekulacija, ali u Hagu nisu hteli ni da čuju za to. Ja sam zaključio po diskutantima u Skupštini da oni ne poznaju dovoljno suštinu našeg posla. Pretresanje stana je hitna radnja koja ne trpi odlaganje i mora da se postupa krajnje diskretno. Zbog toga ni policija nije imala saznanja. Nikada do sada nije pretresan objekat sa toliko prostorija. Ja sam insistirao da se svaka soba pregleda posebno, sa 149 naloga za pretres. Nažalost, niko od onih koje smo tražili nije nađen. Upravo tada ste mogli da vidite odlučnost ovog tima da se taj posao završi. Pojedini političari su zakonito postupanje nadležnih organa koristili za prepucavanje i ucene, uvrede i neistine. Od sudija i tužilaca su pravili glinene golubove. Nekoliko dana pre toga izvedena je još jedna akcija daleko od očiju javnosti. Komentar Olija Rena, evropskog komesara za pridruživanje EU, potvrđuje da je akcija bila ozbiljna. Za Srbiju je pitanje svih pitanja da se posao hapšenja Mladića završi. Mladić u Hagu je interes naše zemlje.

Ko štiti Ratka Mladića, da li je u pitanju veoma uzak krug pomagača koje je teško otkriti?

Akcija lociranja, hapšenja i izručenja Mladića tribunalu traje od leta prošle godine. Moji saradnici i ja od tada nismo imali ni dana odmora i kroz sve aktivnosti koje smo preduzimali stekao sam utisak da je taj krug ne samo uzak, već da veoma inteligentno štiti Mladića. Takođe, neke nadležnosti i promene zakona, zbog prekida u radu Skupštine još od septembra, nisu prešle na naše Tužilaštvo. Na osnovu zakasnelog suđenja Mladićevim jatacima, jer su to ljudi koji mu više ne pomažu, jasno je da su uložena nova materijalna, strukturna i kadrovska sredstva da se on čuva daleko od ruke pravde. Sada je, međutim, sasvim drugačije. Ne mogu da vam govorim o tome koje smo aktivnosti preduzeli kako bismo ga lišili svega toga, ali čini mi se da je najvažnije to što je volja da se ta akcija privede kraju nedvosmislena.

Kada je objavljeno da su uhapšeni Mladićevi jataci, javnost je očekivala da su to neki bogati, moćni i uticajni ljudi, a ispostavilo se da su ga krili obični ljudi, penzioneri. Da li smatrate da se Mladić i sada krije uz pomoć jataka takvog profila?

Svako ko pomaže skrivanju optuženih pred Haškim tribunalom čini tešku povredu zakona ove zemlje, bez obzira na to da li je to običan građanin, penzioner ili neki bogat i uticajan čovek.

Zbog čega se postupak protiv Mladićevih jataka sudi u opštinskom sudu, a ne pred Većem za ratne zločine i šta očekujete u tom procesu?

Zato što od 8. avgusta 2006. godine naš predlog za novi zakon o organizaciji i nadležnosti državnih organa u postupku za krivična dela protiv humanitarnog prava još nije došao na dnevni red Skupštine, tako da je pomaganje učiniocima krivičnog dela opšta nadležnost. Time nismo dobili jedno od sredstava za rad. Ne mogu da prejudiciram odluku suda, ali je važno da svi pravosudni i drugi državni organi budu apsolutno mobilisani i svesni značaja ovog pitanja.

Da li imate utisak da u srpskoj javnosti raste želja da se Ratko Mladić uhapsi i da se u Srbiji poslednjih godina menjao odnos prema ratnim zločinima i procesima koji se vode u Hagu i pred domaćim pravosuđem?

Čini mi se da je tako. Najnovija istraživanja javnog mnjenja ukazuju na porast podrške građana Srbije da se Mladić nađe u Hagu. Razlozi su različiti. Neki su za to zbog žrtava i pravde, neki zbog neophodnosti da uhvatimo korak sa Evropom. Međutim, kada čujem izlaganje pojedinih poslanika SRS, uvrede, pritiske na pravosudne organe, poziv na linč tužilaca, sudija, ljudi koji rade u Tužilaštvu za ratne zločine, plašim se da se šalje ružna i pogrešna poruka javnosti. Upravo ti ljudi su bili na vlasti kada su se dešavali ratni zločini i mogli su učiniti mnogo da se to spreči. Mogli su da tada sude i osude zločin, pa mi danas ne bismo ni postojali. Oni zaboravljaju svoj deo odgovornosti, a upravo zbog njihovih grešaka i postoje ove institucije koje tretiraju ratne zločine.

Kakva je Vaša saradnja sa glavnim haškim tužiocem Karlom del Ponte, s obzirom na to da Vas je kritikovala i izražen stav da treba da budete smenjeni?

Naš odnos je uvek bio korektan i profesionalan. Uvredila me je njena izjava da sam "poštar između dve službe", to nije nivo komunikacije u kome želim da učestvujem. Karla del Ponte nikada nije tražila moju smenu, tražila je i traži rezultate. Sa ovog mesta nemam pravo na lične stavove. Učinićemo sve da ispunimo ovu obavezu.

Možete li reći nešto o novim predmetima u fazi istrage koje je Haški tribunal nedavno ustupio Tužilaštvu za ratne zločine Srbije?

Pred nama je predmet Vladimira Kovačevića Ramba, jedini pod optužnicom koji nam je ustupljen iz tribunala. Potvrđena je optužnica iz Haga i mi nećemo uložiti prigovor na nju.

Potpisivanjem Sporazuma o dostupnosti arhiva tribunala našem Tužilaštvu izvršena je faktička primopredaja predmeta iz istrage našim pravosudnim organima.

Ima li Tužilaštvo za ratne zločine prioritetne slučajeve?

Tužilaštvo radi na velikom broju slučajeva, svi su nam jednako važni jer su nam sve žrtve jednake. Ne razlikujemo ni veru, ni pripadnost ovom ili onom narodu, ni žrtava ni počinilaca. Radikali me nazivaju srbomrscem, a nisu se osvrnuli na brojne žrtve zločina za koje su sami odgovorni, jer su učestvovali u sprovođenju pogubne politike nad srpskim civilima na Kosmetu, u "tuzlanskoj koloni", u Osijeku, zločine "Crnih Mambi", Atifa Dudakovića, Haradinaja i mnogim drugim gde smo upravo mi dali ogroman doprinos da se oni razreše ili pokrenu sa mrtve tačke. Tako tretiramo i pripadnike našeg naroda koji su učinili ratne zločine i naneli ogromnu štetu časnim oficirima, vojnicima, policajcima koji su bili žrtve jedne pogrešne politike i neizvodljive političke ideje. Naš princip je individualizacija odgovornosti. Zločinci su ljudi sa imenom i prezimenom. Ne Srbi, Hrvati, muslimani. Uvek ću se rukovoditi isključivo tim principom. To je za mene patriotizam, priznati i sankcionisati grešku, a ne prikrivati, relativizovati i negirati zločine koji se kao senka nadvijaju nad nama već drugu deceniju. Na ovaj način se skida kolektivna odgovornost sa srpskog naroda. Interesantno je da su pripadnici naših naroda, po našim operativnim saznanjima, žrtvovani upravo političkim dilovima, dogovorima Tuđmana i Miloševića i još nekih političara bivše Jugoslavije. Recimo u slučaju Antin, zbog dogovora njih dvojice o mirnoj reintegraciji Republike Srpske Krajine u Hrvatsku, upravo je Tuđman zataškao zločine nad pripadnicima vlastitog naroda. Neki od počinilaca, prema našim operativnim saznanjima, čak su policajci u hrvatskim stanicama policije. To su te mračne političke igre koje prepoznajem kroz posledice koje su nanele veliku štetu našem društvu.

Da li istražujete zločine nad Srbima?

Mnogo postupaka vodimo za zločine nad Srbima, učinili smo mnogo da se otvore postupci u drugim zemljama našim radom, dokazima, stimulacijom regionalne saradnje. Nabrojaću vam samo neke od njih: Anton Lekaj je osuđen na 13 godina zatvora, ratni zločin u Banjici, gde je ubijen srpski policajac, "Orahovačka grupa" sa 35 osumnjičenih, dovodimo do kraja slučaj odsečenih glava vojnika VJ i insistiramo da Unmik privede pravdi odgovorne, istražujemo u saradnji sa porodicama nestalih i ubijenih brojne zločine na Kosovu i Metohiji, pomogli smo tribunalu da dođe do opipljivih dokaza za slučaj Haradinaj. U Hrvatskoj pomažemo kolegama na predmetu "Lora 2", u postupku "Lora 1" smo takođe dali veliki doprinos da dođe do osuđujuće presude, za "Koranski most" nedavno smo poslali nove dokaze Hrvatskom odvjetništvu. U Bosni radimo na slučaju "tuzlanska kolona", gde se broj osumnjičenih svakodnevno povećava posle hapšenja Jurišića. Radimo na slučaju zločina u Dobrovoljačkoj ulici i još nekoliko manje poznatih slučajeva. Potom, našoj javnosti dobro poznat "slučaj Holmec". Za nas ne postoji zaboravljeni predmet, zaboravljeni zločin. Specifičnost ovih predmeta je da ne zastarevaju, da se kroz postupke dolazi do novih izvršilaca, da nikada nisu potpuno zatvoreni. Podsetiću vas da je na prostoru bivše Jugoslavije bilo 150.000 žrtava i one ne smeju biti zaboravljene.