Grčka prodaje, EU rešava

Od našeg dopisnika

Atina – Nema više govora o izlasku Grčke iz evro-zone, napori za sprovođenje reformi su očigledni, vidljiv je progres na ekonomskom planu – utisci su premijera Luksemburga, Žan-Kloa Junkera posle posete Atini.

„Želeo sam da se vratim u Grčku i na licu mesta sagledam stepen progresa, ono što je učinila vlada i teret koji je podnela nacija da bi se zemlja izvukla iz krize. Odlazim iz Grčke sa velikim optimizmom”, izjavio je Junker na pres konferenciji, posle susreta sa premijerom Adnisom Samarasom.

Junker je odgovarajući na pitanje novinara, dopustio eventualne greške u odnosu na grčku krizu i stepen obaveza koje su zbog evropskih kredita navaljene na leđa nacije, za šta MMF priznajući i sopstvene propuste optužuje i Evrokomisiju, ali je naglasio da je „najvažnije da je osnovni efekat postignut”.

Međutim, grčke političke strukture smatraju da ove „dopuštene greške u oceni razmera grčke krize” koje su zemlju uvukle u mnogo dublju recesiju i nezaposlenost nego što se predviđalo, sada mogu da budu prilika da Atina dobije eventualne olakšice u ispunjavanju programa drastičnih mera reformi, posebno štednje.

Jedan od koalicionih partnera u vladi, lider Demokratske levice Fotis Kuvelis insistira da vlada preduzme konkretna korektivna dejstva i da, recimo, na pregovorima sa „trojkom” traži sniženje PDV za mazut”.

„Moramo predstavnicima evropskih kreditora da stavimo do znanja da više ne može da se vrši pritisak na penzionere i radničku klasu“, izjavio je Kuvelis.

Njegovo mišljenje deli i lider PASOK-a, druge partije u koaliciji. Evangelos Venizelos, tako, naglašava da EU i MMF-u mora jasno da se stavi do znanja da Grčka ne može da prihvati dopunske mere štednje.

Međutim, prema konfidencijalnim izvorima na koje se poziva list „Ta Nea”, ministar finansija Janis Sturnaras predstavio je premijeru Samarasu novi paket mera štednje od 14 milijardi evra. Naciju zabrinjava činjenica da se u njemu ponovo predviđa smanjenje penzija od 2 do 20 posto i čak 35 procenata smanjenje plata u nekim državnim kompanijama.

U tom kontekst, kao „grom iz vedrog neba” odjeknula je vest da je propala privatizacija Nacionalne gasne kompanije DEPA koju je trebalo da kupi ruski „Gasprom”. Ovaj posao se dugo pripremao i na njega je Grčka ozbiljno računala, ali kako kažu zvanični izvori, Atina nije dala dovoljno ozbiljne garancije da se finansijski položaj kompanije neće drastično pogoršati do momenta završetka posla. U takvoj situaciji, ruska strana je jednostavno propustila tender na kome je trebalo da se pojavi i „M and m Gas” kao zajednička preduzeće grčkih energetskih kompanija.

Grčka štampa navodi i druge razloge neuspešne privatizacije DEPA među kojima je, suštinski, nepostojanje dogovora između Atine i Moskve oko smanjenja cene ruskog gasa za Grčku, kao sastavni deo ugovora o kupoprodaji. Drugi izvori, opet, tvrde da je uzrok beskompromisni stav Evrokomisje koja je stavila do znanja da ne želi jačanje pozicija ruskih energetskih kompanija u Evropi.

Ekonomski list „Imersija” direktno kaže da je Evrokomisija, koja je konačna instanca u potvrđivanju poslova privatizacije, jednostavno „minirala ceo posao”.

Izvor na koji se poziva list „Katimerini” neuspeh ove privatizacije, koja je za Grčku mogla da donese dosta povoljnih uslova, naročito kada je reč o ceni ruskog gasa, jednostavno je okarakterisao: „Grčka prodaje, EU – rešava”.