Dogovor – najbolje rešenje

Pitanje lokacije za gradnju u Beogradu je tema koja često ostaje bez pravog odgovora. Novi Beograd prilično je popunjen i u bliskoj budućnosti tu, praktično, neće biti mesta za nove zgrade. Stari deo grada je odavno priča za sebe. Stranci koji prošetaju centrom naše prestonice neprijatno su iznenađeni izgledom zgrada na Vračaru, Crvenom krstu, Paliluli, Zvezdari...

U samom srcu grada nalaze se mali, neugledni kućerci sa dvorištima koja su neretko mesta za odlaganje dotrajalih predmeta ili, još gore, smeća. Prepreka sa kojom se investitori susreću je što privlačne lokacije, odnosno zemljište, koriste građani koji u zainteresovanim građevinarima vide šansu da reše ne samo pitanje krova nad glavom već i sve svoje probleme. Teškoća nastaje kada se ustanovi da u starim kućama ima i zaštićenih stanara koji u njima stanuju godinama, ali imaju samo pravo korišćenja, a ne i vlasništva. Često se dešava da baš oni od investitora traže previše pa ovi u startu odustaju od namere da grade.

– Ne želimo da gradimo tamo gde situacija nije čista. Znamo kako izgleda problem sa vlasnicima i zaštićenim stanarima i nećemo da se upuštamo u to. Odabir lokacije je bitan za gradnju, ali ako dogovor ne može da se postigne, bolje je odustati. Naravno, ima načina da se sve reši. Na primer, u svetu život u centru košta. Tačnije, zna se u kakvom stanju treba da bude kuća, kako treba da izgleda fasada, ali i prostor ispred nje. Ko može sve to da održava, on i stanuje u centru – kaže Jovanka Avramović, tehnički sekretar "Granit investa".

– Najbolje rešenje je dogovor. Investitor pregovara sa vlasnikom koji ukoliko ima zaštićenog stanara treba to i da kaže. U takvom slučaju predlažemo vlasniku da deo sume od, na primer, ponuđenih 130.000 evra, izdvoji, recimo 30.000, i da zaštićenom stanaru da bi i ovaj rešio stambeno pitanje. Zaštićeni stanar ne može da ostane bez ičega i da izađe na ulicu. Niko to ne želi, ali ne može ni da ucenjuje i da traži nešto nerealno. Pretpostavljam da za novac koji dobije neće moći da kupi stan na lokaciji na kojoj je do tada živeo, ali ne treba ni da zaboravi da nije vlasnik i da je godinama stanovao uz minimalnu nadoknadu. Dobijenim novcem moći će da kupi stan. U slučaju da se postigne dogovor, predlažemo da vlasnik u prisustvu investitora isplati zaštićenog stanara koji se, istovremeno, obavezuje da će, ako postoji spor sa vlasnikom, povući tužbu, ili da ga neće tužiti. To je dobro za sve zainteresovane strane jer spor može dugo da traje. Zato pokušavamo da objasnimo zaštićenim stanarima da je bolje da novac dobiju odmah. Vlasnik se, takođe, rasterećuje, a investitor može da počne sa gradnjom. U protivnom, ostaje šuma neraskrčenih problema i prepreka zbog kojih investitor najčešće odustaje – ističe i Dragomir Živković, direktor prodaje "Finvesta", i upozorava da ima i vlasnika koji investitoru ne kažu da postoje zaštićeni stanari i da onda mogu da nastanu još gore teškoće.

I u preduzeću "Greda" slažu se da je najbolje izbeći probleme:

– Do sada nismo imali slučaj da na lokaciji na kojoj gradimo ima zaštićenih stanara. Prostor za gradnju biramo tamo gde je sve rešeno. U startu izbegavamo neželjene probleme – kategorična je Jelena Stepanović, zadužena za prodaju.

Naš savet zaštićenim stanarima je da dobro razmisle, da ne traže nemoguće i ne očekuju previše. Uz razumevanje koje podrazumeva kompromis, lakše će doći i do sopstvenog krova, a i omogućiti da mnogo više građana, takođe, obezbedi stanove.