Volga i Hajligendam

Da idilični ambijenti ne garantuju i idilu, potvrdio je upravo završeni, devetnaesti po redu, samit EU – Rusija u nekadašnjem sanatorijumu na Volgi kraj Samare.
Iako su se se i domaćin i glavna gošća, ruski predsednik Vladimir Putin i nemačka kancelarka, u ovom slučaju u ulozi prvog državnika evropske familije (Nemačka predsedava u EU do kraja juna) Angela Merkel zaista trudili da iz jednog gotovo propalog skupa – konkretni rezultati se nisu očekivali – pomiriteljski izvuku korist "otvorenim i poštenim dijalogom o svim problemima", na kraju su planule varnice.

Neposredan povod za "razmenu udaraca", iz koje su nemački mediji izvukli temu dana, bila je oštrina sa kojom su ruske vlasti reagovale prema najavljenim demonstracijama povodom samita i sprečavanje njihovog glavnog inspiratora i organizatora, bivšeg šahovskog velemajstora Garija Kasparova da iz Moskve poleti u Samaru.

Merkelova je izrazila zbog toga "otvorenu zabrinutost". Razume, rekla je, eventualno hapšenje demonstranata kad posežu za nasiljem, ali ne i kad se to čini sa onima (nije direktno spomenula Kasparova) koji su tek na putu ka demonstracijama.

Putin je odmah i resko kontrirao. Podsetio je Merkelovu na ono što je nedavno učinjeno u njenoj zemlji, kada je na prepad izvršena velika policijska racija u više nemačkih gradova povodom samita Grupe 8 koji treba da se održi tek za dvadesetak dana, od 6. do 8. juna u Hajligendamu (takođe bivši sanatorijum) spominjući cifru od blizu dve stotine privedenih.

Merkelova je, inače, u Samaru stigla bez velikih očekivanja i iluzija, uverena, međutim, da je uvek bolje "govoriti jedni s drugima, nego jedni o drugima". U odnosima između Unije i Rusije nagomilalo se, u poslednje vreme, dosta problema koji zahtevaju dijalog i – konkretne korake. I ona i Putin su u jednom bili saglasni: reč je o strateškom partnerstvu za koje su obe strane životno zainteresovane. Ne samo iz ekonomskih razloga: Rusiji je EU prvi trgovinski partner, a Evropskoj uniji Rusija je na visokom trećem mestu, pri čemu je zavisnost evropske familije, posebno njenih članova sa istočne strane, od ruske energije (gas i nafta) bukvalno egzistencijalne prirode.

Merkelova je zbog toga naglasila da je njen prioritetni posao kao predsedavajuće u EU što skorije otvaranje pregovora o novom sporazumu između Brisela i Moskve. Ovaj sadašnji, star deset godina, ističe u decembru, a otvaranje pregovora o novom blokirali su Poljaci, kao odgovor na ruski embargo za uvoz mesa iz njihove zemlje.

Iako se Zapadu nimalo ne dopada povratak Putinove Rusije na veliku svetsku scenu, Merkelova je morala da se saglasi sa opaskom ruskog predsednika da se gorući svetski problemi ne mogu rešavati bez i mimo Moskve: od onih na Bliskom istoku, preko konačnog statusa Kosova do "atomskog sukoba" sa Iranom.

Reč je o temama koje se sa Volge "sele" na sever Nemačke, u takođe idilični Hajligendam i, posebno, direktan dijalog između Džordža Buša i Vladimira Putina. Po ocenama nekih analitičara, od tog dijaloga mogla bi da zavise konačne, dosad (veoma) udaljene pozicije Vašingtona i Moskve posebno kad je reč o Iranu i – Kosovu.

Miroslav Stojanović

-----------------------------------------------------------

Barozo: Rusija nastoji da podeli EU

Berlin - Predsednik Evropske komisije Žoze Manuel Barozo upozorio je Rusiju da ne pokušava da stvara podele unutar Evropske unije, prenose agencije. "Može se stvoriti utisak da se Rusija prema određenim zemljama EU, kao što su Poljska ili baltičke zemlje, odnosi na drugačiji način" nego prema drugim zemljama Unije, rekao je Barozo nemačkom magazinu "Fokus".

Predsednik Evropske komisije je rekao da Moskva mora da shvati da su interesi Poljske ravnopravni interesima Francuske, Nemačke ili Portugala.

Barozovi komentari usledili su dan nakon napetog samita EU – Rusija.