U svetu novca i krvopija

Strpljivo, uprkos prohladnoj i kišnoj večeri posetioci su tapkali ispred vrata muzeja i galerija u četvrtoj prestoničkoj "Noći muzeja". Od 18 časova do dva sata po ponoći zaljubljenicima u umetnost bilo je teško obuzdati znatiželju, jer se u 50 izložbenih prostora nije moglo stići. Neki su čak i ostali uskraćeni da pogledaju najavljene postavke, poput onih u Dositejevom i Vukovom muzeju, jer su zatekli obaveštenje da izložbe neće biti.

Za one koji su hteli da se uvere kako su nekada davno u Srbiji mladenci stajali na "ludi kamen" i provodili svadbene običaje, bila je pripremljena izložba  "Šta mi bi?" u Etnografskom muzeju.  Mnogim budućim bračnim parovima su požutele slike ondašnjih mlada i mladoženja, ali i rukom ispisane pozivnice, izmamile osmeh. – Mladoženja mladi do ramena, to danas ni u snu ne bih volela da vidim – čuo se komentar dve drugarice koje su pogled zadržale na požuteloj fotografiji iz 1887. godine.

"Povratak krvopija", postavka u Vojnim kazamatima, kao i prošle godine, bila je izazov najviše za tinejdžere. Hrabro se koračalo kroz tamni prostor u kome se samo video odblesak zapaljenih sveća, a na zidovima "lekcije" – kako se postaje vampir. – Krv mi se zaledila u žilama – rekla je Mira, student mašinstva, ali je ipak hrabro nastavila da korača dalje.

Nedaleko odatle u Vojnom muzeju ljubitelji vina zahvaljujući Muzeju vinarstva i vinogradarstva iz Aleksandrovca, sem uživanja u srpskom vinu, mogli su da saznaju kako se ovaj napitak nekada pravio i čuvao. Tu su bile izložene stare bačve, kazani za pečenje, prskalice za polivanje vinograda. Srpsko vino je odvajkada bilo znak moći, bogatstva, vlasti, ali izvor opstanka pa nije ni čudo što je ova izložba pobudila veliko interesovanje. Ni knjiga utisaka nije ostala prazna.

Kako se prepliću legende i nauka moglo se videti u Galeriji Prirodnjačkog muzeja, gde je bila izložena replika skeleta glave mamuta u prirodnoj veličini. I za najmlađe je to bio izazov da prvi put vide skelet ždrekavca, kao i drevne kosti tajnovitih stvorenja.

Najviše interesovanja među radoznalim posetiocima "Noći muzeja" izazvala je poseta Narodnoj banci Srbije. Fotografisanje i štampanje novčanice sa svojim likom za mnoge je predstavljalo pravi izazov, pa su se stvarali veliki redovi. Svi su želeli za uspomenu da u džep stave novčanicu sa svojim likom.  Međutim, veliko interesovanje je bilo i za mogućnost da sami iskuju kovanicu na kopiji Kraftove ručne prese za izradu kovanog novca.

Najveselije je svakako bilo  u Institutu "Servantes", gde su i mladi i stari korake salse i flamenka mogli da otplešu sa profesionalnim plesačima Raulom Pulidom Sandovalom i Vojinom Gordanićem. Mnogi su sinoć isprobali svoj talenat za ovu vrstu plesa, uz veliko uzbuđenje kada su napravili prve korake. Na podijum su čak izašli i klinci Željko i Ana Marija, koje je majka već videla kao buduće igrače ove vatrene igre.  

Podsećanja radi, prva beogradska "Noć muzeja" organizovana je 2005. godine na pet lokacija u gradu kada ju je videlo 20.000 ljudi. Već u septembru iste godine privukla je pažnju 70.000 posetilaca, a 2006. godine u 23 muzejska i galerijska prostora izložbe je videlo 160.000 radoznalaca i ljubitelja umetnosti. Sudeći po sinoćnoj gužvi i posećenosti, prošlogodišnji rekord je sigurno oboren.