Pogled na tuđe olakšice

Set poreskih olakšica vezanih za kupovinu stana u Srbiji doneće puno radosti onima koji su u proteklih nekoliko meseci strpljivo izdržali da se formira vlada (predlagač mera), naročito ako ispunjavaju i tri ključna uslova za beneficije pri kupovini prvog stana – da su punoletni, da imaju državljanstvo i prebivalište u Republici.

Pad stope poreza na prenos nepokretnosti sa pet na 2,5 odsto za sve koji kupuju nekretnine, i oslobađanje od ovog nameta za one koji kupuju prvi stan – prvi su konkretni koraci države da stimuliše građane da što pre reše jedan od najvećih životnih problema. Ipak, iako se poklonu "u zube ne gleda", u poređenju sa najbližim okruženjem, Srbija i sa ovim olakšicama dosta kasni, a eksperti uočavaju da novim beneficijama nedostaju i temeljnost i jasnoća.

U Hrvatskoj su, na primer, slične mere jasnije formulisane, i važe još od 2002. godine. Odgovarajuća stambena površina za samca koji kupuje prvi stan je veća nego kod nas – do 50 kvadrata, za dva člana 65 kvadrata, a za svakog sledećeg još 10 kvadrata. Maksimalna površina prvog stana kupljenog bez poreza jeste – 120 kvadratnih metara.

Kod zapadnih komšija otvorene površine (lođe, terase, balkoni) ulaze u ukupnu površinu stana, ali obračunavaju se sa manjim koeficijentom; za lođu važi pravilo da od njene ukupne površine u kvadraturu stana ulazi 75 odsto, za natkrivene terase 50 odsto, za otvorene terase i balkone 25 odsto, dok kod nas ovi "istureni" delovi stana ulaze 100 odsto u površinu stana.

Osim za stan, u Hrvatskoj, za razliku od Srbije, poreske olakšice jednako važe i za kupovinu kuće i zemljišta radi izgradnje kuće (do 600 kvadratnih metara, koju kupac mora da sagradi u roku od pet godina); kod kupovine novoizgrađenog stana oslobađanje se odnosi samo na vrednost zemljišta i iznos nadoknade za komunalno uređenje zemljišta, jer se na ostatak građevinske vrednosti novosagrađene nepokretnosti plaća PDV.

Veoma bitna stavka u Hrvatskoj prilikom kupovine stana jeste i to što je tamo poreski obveznik kupac, a rok za prijavu poreza je 30 dana od dana sklapanja ugovora.

– Čini se da hrvatski zakon ima nekoliko dobrih praktičnih rešenja. Smatram da je i kod nas trebalo ići na rešenje da obveznik poreza bude kupac (sada je prodavac) jer on to u praksi i jeste. U predlogu novih izmena zakona navodi se da se kupac kod kupovine prvog stana oslobađa poreza na prenos, i da on pribavlja izjavu i sve dokaze da se radi o prvom stanu. Otud nema logike uključivati i dalje prodavca u sve ove radnje.

Takođe, rok od 30 dana za prijavu poreza u Hrvatskoj je bolje rešenje od 10 dana, što je zakonski rok kod nas, jer u praksi često treba više od propisanog vremena za pribavljanje dokumentacije za poresko oslobađanje. Površina od 65 kvadratnih metara stana za dva člana, za razliku od našeg predloga – 55 kvadrata je takođe bolje rešenje, jer se u toj površini može naći dvoiposoban stan, što pruža mogućnost da mladi bračni par može da računa da je dugoročnije rešio stambeno pitanje, čak i kad dobiju dete, ukoliko tada ne budu u prilici da kupe novi stan – kaže Lepa Petković, direktor agencije za promet nekretnina "Lahesa d.o.o".

U Hrvatskoj važi i pravilo da porez na promet, kojeg je poreski obveznik bio oslobođen pri kupovini prvog stana, poreska uprava može naknadno da naplati ukoliko se kupljena nekretnina otuđi u roku od pet godina od dana kupovine ili se iznajmi trećoj osobi.

S druge strane, neosporno viši kvalitet naših poreskih izmena u odnosu na Hrvatsku je sniženje stope poreza na prenos nepokretnosti sa pet na 2,5 odsto, dok je ta stopa u Hrvatskoj pet odsto. Ova olakšica mnogima u Srbiji će znatno olakšati kupovinu nekretnine, a razlika u ceni nameta odlično će poslužiti da bar koliko-toliko "pokrpe" inače velike izdatke vezane za kupovinu stana. Za prvi stan od, na primer, 50 hiljada evra, ušteda je 2.500 evra, a to je suma kojom može ili da se plati usluga agencije, ili da se uvede gas, kupi nešto od novih stvari...