Probuđena princeza dana

INTERVJU
Od našeg specijalnog izveštača
Kan, 20. maja-  Ćerka glumice i skulptora, francuska multilingvalna glumica Žilijet Binoš (Pariz, 1964), imala je samo 23 godine kada je na sebe skrenula pažnju internacionalne kritike filmom "Nepodnošljiva lakoća postojanja" i nešto kasnije sigurno zaigrala u "Fatal" Luja Mala, "Tri boje: plavo" Kšištofa Kišlofskog, a posle toga samo je bilo nekoliko koraka do Holivuda i Oskara za sporednu žensku ulogu u "Engleskom pacijentu" Entonija Mingele.

Igrala je i u filmovima Patrisa Lekonta, Ejbela Ferare, Lasea Helstroma, Mihaela Hanekea, Džona Bormana, Patrisa Šeroa..., u poslednjih godinu i po dana snimala još četiri filma mešu kojima je i prvi francuski film kinesko-tajvanskog reditelja Ho Šjao-Šjena "Let crvenog balona" u kojem tumači lik Suzane, prezaposlene umetnice i majke, nesređene žene iz srednje klase, haotičnog i malog životnog prostora. Srdačna, otvorena, sklona smehu i šali, ponovo daje intervju za "Politiku" (hvala Rišaru Lormonu) i otkriva i da je borac poput "životinje u šumi"...

Uvek uspevate da iznenadite spremnošću na različitost, na nove izazove poput ove saradnje sa kineskim rediteljem koji Vas je "upotrebio" na gotovo na dokumentaristički način. Šjao-Šjen uvek cilja na detalje iz svakodnevnog života u kojem ste sada i Vi?

Pre bih umesto ciljanja, upotrebila reč dozvoljavanje, jer to odmah znači drugu vrstu perspektive, koja je tipična za dubokoumno taoističko sagledavanje života. Šjen je draga osoba, nikada ne gubi kontrolu ni nad sobom ni nad filmom, zapravo on ne voli da kontroliše, što je za glumce oslobađajuće. Za mene je takav način rada značio i to da budem veoma aktivna, kreator sopstvenog lika, osećajući se i kao da sam pisac, reditelj i glumica.

Jeste li lako mogli da se identifikujete sa likom kakav je Suzanin?

Veoma lako, ona je u haosu i stalno negde iznad ovog sveta, u krizi je i srećom da ima taj svoj dragoceni svet lutaka koji joj pomaže da preživi. Ona je stalno u svetu mašte, baš kao i njen maleni sin sa svojim crvenim balonom. Bila je potrebna i moja fizička transformacija, garderoba kakvu ja inače ne nosim, kako bih se što lakše distancirala od lik Suzan, koja mi je u mnogo čemu veoma slična. I ja sam prezaposlena majka, ta mi je uloga veoma dobro poznata. Međutim, ovo nije film o tome da li svoje životne zadatke i uloge obavljaš dobro ili loše, već film o preživljavanju svakodnevice.

Da li Vas je samo to privuklo saradnji sa Šjao-Šjenom?

Gledala sam njegove filmove i uvek mi je bilo uzbudljivo da pratim način na koji on radi sa naturščicima, jer on uglavnom sa njima i radi. S druge strane, ja veoma volim izazove, imam stalnu potrebu da menjam ljudsku svest, potrebu da okušam nešto novo i nepoznato. Zahvalna sam što mi Šjen to dozvolio.

U filmu se stiče utisak da kamera stalno radi, da hvata život onakav kakav on jeste, bez ulepšavanja, scene su često duge, je li bilo njihovih ponavljanja tokom snimanja?

Ne, nije bilo proba, uvežbavanja dijaloga ili režiranja glumaca. Samo kratki dogovori uz pomoć prevodioca i "akcija" bez ponavljanja. Zato vama sve to deluje dokumentaristički, a meni znači slobodu i istinu pred samom sobom. Neponovljivo iskustvo.

U "Letu crvenog balona" do izražaja dolaze i Vaše neverovatne glasovne sposobnosti tokom oživljavanja lutaka u lutkarskom pozorištu?

Za to sam imala samo dve nedelje da se pripremim i morala sam da budem veoma brza. Ali, toliko iskustva imam u glasnom čitanju bajki mojoj deci, da sam odavno izvežbala promene tonaliteta i boje u mom glasu. I inače obožavam da čitam dečije knjige i bajke, čak sam deci napravila posebnu sobu za čitanje. Volim priče o princezama, jer one uvek u sebi nose nešto skriveno, kao što priroda žene i jeste skrivena. A onda, treba da se pojavi princ da sve to otkrije. Moj lik u filmu delimično i živi u svetu bajki, ali je i žena koja često mora da pokaže i mušku snagu, da bude borac jer nema muškarca pored sebe.

Jeste li Vi borac?

O, ja sam sve, čak i životinja u šumi, verujte mi!

A možete li da tvrdite da ste zauvek pronašli svog princa?

Da!!!

Profesija Vas je spojila sa toliko različitih reditelja sa sve četiri strane sveta, da li biste voleli kada bi Vas jednom spojila i sa Emirom Kusturicom?

Toliko sam mu već puta rekla da bi to trebali učiniti. Svojevremno sam ga molila da prihvati režiju filma "Udovica iz Sent Pjera", a on je odlučio da bude glumac u tom filmu! I dok bih ja sa rediteljem Patrisom Lekontom snimala svoje scene, uočila bih Emirovo lice pored kamere, kako gestikulira i pokušava da izrežira moju scenu. To je toliko bilo zabavno i smešno! Bilo bi divno da ponovo radim sa Kusturicom, da on bude moj reditelj. Mnogo je zabavan!