Rebalans precenjene državne kase

Kako će javne finansije izgledati posle rebalansa budžeta još uvek je nepoznato zato što mere štednje još nisu usaglašene u vladajućoj koaliciji. Odluka o tome trebalo bi sutra da bude usaglašena, zatim predlog ide vladi, a krajem meseca predlog rebalansa ide i pred poslanike.

Ono što je sada poznato jeste to da će izmenjena državna kasa iskazati i manje prihode, ali i manje rashode. Rečju, i prihodi će biti manji od prvobitno planiranih devetsto pedeset šest milijardi dinara, a rashodi niži od 1.078 milijardi dinara.

Oni koji malo duže prate stanje javnih finansija kažu da se gotovo nikada nije dogodilo da se rebalans radi „naniže” i na prihodnoj i na rashodnoj strani  budžeta. Postalo je pravilo da kada se radi ovaj državni proračun, da se uvek radi „naviše”, to jest da se povećavaju i prihodi i rashodi.

Zašto se sada rebalans radi „naniže”? Manje zbog ušteda, to jest smanjenja na rashodnoj strani, više zbog pada prihoda. Štednja od planiranih četrdeset milijardi dinara ne može da kompenzuje veliki pad prihoda.

Upućeni kažu da kreatorima javnih finansija rashodi nisu razlog za brigu, jer su manje-više na planiranom nivou, ali im je podbačaj prihoda veći problem. U budžet se manje para slilo po osnovu poreza na dobit, neporeskih prihoda, podbacile su i akcize na duvan zbog sivog tržišta rezanog duvana. Porez na dodatu vrednost takođe nije odbacio planiran prihod. Rečju, Ministarstvo finansija predstojećim rebalansom priznaje grešku u projekciji prihoda.

Prema računicama, taj pad prihoda je čak i dva-tri odsto BDP-a, što znači da bi u budžet moglo da bude uplaćeno i stotinak milijardi dinara manje do kraja ove godine.

Zbog tog raskoraka budžetski deficit narasta s predviđenih 3,6 odsto na 4,7 odsto BDP-a, ili sa oko 120 na oko 170 milijardi dinara. Kada se ne bi uštedelo dogovorenih četrdeset milijardi dinara, budžetski deficit bi premašio dvesta milijardi dinara i iznosio bi najmanje 5,5 do šesto odsto BDP-a, na šta je upozoravao Fiskalni savet.

Ekonomista Goran Nikolić smatra da će predstojeći rebalans priznati da su prihodi u originalnom budžetu bili precenjeni i da će će u novom proračunu biti niži.

– Rashodi su manji problem. Već su napravljene uštede izmenama poreskih zakona, a od dodatne štednje od četrdeset milijardi dinara najznačajnije su stavke nabavke robe i usluga i diskreciona prava države. Deficit, po mojoj računici, narasta na sto sedamdeset sedam milijardi dinara – kaže Nikolić.

Stručnjaci inače ocenjuju da su predložene uštede napravljene tako da nikoga ne zabole. Podsećaju da su čak dve trećine budžeta prava garantovana zakonima za penzionere, socijalnu zaštitu, zaposlene u javnom sektoru. Ukoliko se za 2014. želi dalje smanjenje minusa u kasi za oko 1,5 odsto, sasvim je izvesno da će pomenuta prava morati i zakonski da se menjaju.

Koliko će svako ministarstvo štedeti još nije poznato. Najveće uštede su predviđene u Ministarstvu finansija.

– Ministarstvo finansija i privrede predložilo je da se najviše umanji naš budžet – oko 5,6 milijardi dinara. Time želimo da damo primer kako bi tu vrstu finansijske odgovornosti mogli da očekujemo i od drugih. Javni sektor mora da štedi na neproduktivnim rashodima da bi se privreda razvijala i omogućila zapošljavanje u produktivnim delatnostima – navode u ovom ministarstvu.