Putovanje kao privilegija

U Briselu su, pre nekoliko dana, predstavnici Evropske komisije i Vlade Srbije potpisali dva dokumenta koji predstavljaju prvi korak ka potpunom otvaranju "šengenskih granica" za naše državljane. Sporazumi o readmisiji i o viznim olakšicama, ukoliko sve ide po planu, trebalo bi da budu ratifikovani ove jeseni, kako bi njihova primena počela 1. januara 2008. Od naredne godine bi, u tom slučaju, određene kategorije građana Srbije stekle mogućnost da jednostavnije, brže i jeftinije dođu do viza za ulazak u zemlje Šengena.

Vizne olakšice, predviđeno je sporazumom, važiće za državne službenike uključene u pregovore sa EU, poslovne ljude i stručnjake, novinare i aktiviste građanskog društva, studente, osnovce i srednjoškolce, lekare, advokate, arhitekte, naše državljane koji učestvuju u programima bratimljenja i razmene, u sportskim, umetničkim, kulturnim manifestacijama i takmičenjima, one koji u zemlje EU putuju radi lečenja, u posetu porodici ili verskim objektima, kaže Tanja Miščević, direktorka Kancelarije Vlade Srbije za pridruživanje EU, koja je u ime naše zemlje parafirala dokument.

Neke od ovih grupa, pre svega studenti, moći će da dobiju besplatne vize, poslovni ljudi i stručnjaci vize sa više ulazaka i na duži rok... a ostalim, "običnim" građanima Srbije i zapadnog Balkana, jedini šengenski ustupak je stara cena od 35 evra (za državljane ostalih zemalja je 60 evra).

Ublažavanje šengenskog viznog režima bi, nakon što Srbija potpiše sporazum o stabilizaciji i pridruživanju EU i ispuni sve propisane tehničke i druge uslove (pored ostalog da sprovede integrisano upravljanje granicama, pojača borbu protiv organizovanog kriminala i korupcije, uvede biometrijske pasoše, usvoji niz zakona u skladu sa evropskim...), trebalo da nas uvede na takozvanu belu šengensku listu. A zatim, kad steknemo status kandidata i započnemo pretpristupne pregovore sa Briselom, da se okonča potpunim ukidanjem viza. Tek tada bi naši građani mogli sasvim slobodno da putuju u zemlje Evropske unije, a po svoj prilici i u ostale evropske zemlje.

Bez obzira na to što su našim građanima potrebne vize za sve zemlje EU, Vlada Srbije je još ranije donela odluku da žiteljima država članica EU (bilo da su u Šengenu ili ne) omogući slobodan ulazak. Zauzvrat, neke od njih, recimo Mađarska, Slovačka, Češka i Slovenija potrudile su se da nam ipak omoguće neke pogodnosti, kao što su – u zavisnosti o kojoj je od njih reč – besplatne vize na duži rok. Italija je prva "šengenska" članica EU koja je, i ne čekajući zvaničan stav Brisela, odlučila da ublaži vizni režim za žitelje Srbije. Bilateralnim sporazumom o viznim olakšicama za državljane Srbije, predviđeno je izdavanje besplatnih viza studentima, kao i osobama koje putuju u Italiju na lečenje, na sportska takmičenja i kulturno-umetničke odnosno folklorne nastupe. Višemesečne vize izdavaće se takođe po pojednostavljenoj proceduri i poslovnim ljudima, naučnicima, istraživačima i istaknutim kulturnim radnicima.  

Zasad, nažalost, od 199 država sa kojima Srbija ima diplomatske odnose, samo u 21 možemo da uđemo bez vize. Među zemljama koje su nam postavile ovu vrstu barijere je i većina suseda iz regiona. Mađarska je uvela vizni režim pre dve godine, kad je pristupila Evropskoj uniji, a isto su bile obavezne da, prema svim "trećim zemljama" sa kojima i Unija ima vizni režim, učine i Rumunija i Bugarska pre nego što su 1. januara 2007. postale članice EU. Vlada u Bukureštu nam je uvela vize još jula 2004, dok je vlada u Sofiji donela odluku da ovu nepopularnu meru odloži do poslednjeg trenutka. Bugarske vize naši građani mogu da dobiju besplatno u konzularnim predstavništvima ove zemlje u Beogradu i Nišu, uz podnošenje osnovne dokumentacije (fotokopija pasoša, dve fotografije, i vaučer ili adresa boravka u Bugarskoj), u roku od sedam radnih dana, a u nekim slučajevima i brže. Tranzitne vize će morati da obezbede i oni koji budu samo na proputovanju kroz Bugarsku, recimo, do letovališta u Turskoj.

Vize su nam potrebne i za Albaniju, ali u BiH, Makedoniju i Hrvatsku možemo da uđemo slobodno, samo sa pasošem.

Krajem prošle godine u Ministarstvu spoljnih poslova Srbije potpisan je sporazum vlada Srbije i zemalja Beneluksa (Belgije, Holandije i Luksemburga) o ukidanju viza za nosioce srpskih diplomatskih i službenih pasoša, što, na duži rok, predstavlja prvi korak ka potpunoj liberalizaciji viznog režima Srbije i zemalja Beneluksa, koja bi obuhvatila sve građane. Austrija, Grčka, Italija i Španija su takođe omogućile našim diplomatama ulazak bez vize.

U Ministarstvu spoljnih poslova Srbije dobili smo obaveštenje da će, u skladu sa Kodeksom šengenskih granica donetom 15. marta 2006. godine, svih deset novih članica Evropske unije (Češka, Estonija, Kipar, Letonija, Litvanija, Mađarska, Malta, Poljska, Slovenija i Slovačka), kada budu pristupile Kodeksu, omogućiti tranzit, sa zadržavanjem do pet dana, svim građanima Srbije koji poseduju dozvolu boravka ili važeću vizu zemalja iz sistema Šengena i trećih zemalja koje su mu pristupile. Velika Britanija i Republika Irska to još nisu učinile. Kodeksu šengenskih granica od novoprimljenih članova EU pristupile su Češka, Mađarska, Poljska, Slovenija, Slovačka i Bugarska. Tranzit kroz zemlje koje su pristupile Kodeksu moguć je i sa dozvolom boravka Švajcarske i Lihtenštajna, ali ne i sa vizama tih zemalja. Za poslovne ljude još ne postoje posebne povlastice niti bezvizni režim sa nekom od zemalja Šengena.

Doduše, ni Srbija nije potpuno otvorena za sve strance, pa ni diplomate i poslovne ljude koji bi želeli da je posete. Spisak tih zemalja, kako se može utvrditi na zvaničnom sajtu MSP-a nije, doduše, veliki, a nije uvek ni recipročan. To znači da ima zemalja gde mi možemo da putujemo bez vize, dok je njenim građanima potrebna viza da uđu u Srbiju (Bocvana, Ekvador, Fidži, Jermenija, Peru, Trinidad i Tobago, Zapadna Samoa), i onih koje su za nas zatvorene, mada mi njihove građane puštamo bez vize (osim članica EU, tu je i većina ostalih evropskih država, zatim SAD, Kanada, Japan, Australija, Meksiko, Izrael...). Vize nam nisu potrebne, niti ih tražimo zauzvrat, u slučaju Andore, Argentine, Tunisa, Čilea, Kube, Belorusije i Bolivije, kao i već navedenih zemalja iz našeg najbližeg komšiluka.

Za većinu građana Srbije put do šengenskih i ostalih viza i dalje je dug, skup i toliko složen da radije odustaju od bilo kakvog putovanja u inostranstvo, a 56 odsto naših zemljaka nije se čak potrudilo ni da izvadi pasoš. Najviše poražava podatak o simboličnom broju mladih ljudi koji su imali priliku da vide svet. Dok njihovi privilegovani vršnjaci iz ostatka Evrope slobodno vršljaju planetom, koristeći povoljne turističke aranžmane, stipendije za strane univerzitete ili sezonske radne dozvole, u  najboljem slučaju će tek četvrtina studenata iz Srbije imati sreću da im se pridruži, pokazuje statistika.