Razmislite prvo o riziku

Zamislimo sliku finansijskog tržišta Srbije od pre nekoliko godina. Imate višak sredstava i želite da ih uložite? Gotovo i da nemate izbora. Stavljate štedni ulog u banku i imate, možda ne visoku, ali stabilnu i redovnu kamatu. Pored toga, dodatnu sigurnost vam pruža i Centralna banka koja garantuje svaki vaš pojedinačni ulog do određenog iznosa. Retki su bili oni koji su imali hrabrosti da ulože svoj novac na berzu. Šta se danas dešava?

Svi pričamo o investicionim i penzijskim fondovima. Kao da je, bar za trenutak, štednja u bankama stavljena u drugi plan. Kako da odlučimo gde da uložimo u novim okolnostima, savetuje Ivan Batinica, finansijski analitičar u društvu za upravljanje dobrovoljnim penzijskim fondom Dunav.

Razmislite prvo o riziku koji ste spremni da preuzmete i o prinosu koji zadovoljava vaše apetite. Osvrnimo se na politiku ulaganja, rizike i potencijalne prinose koje fondovi mogu da obezbede svojim ulagačima. Iako je Komisija za hartije od vrednosti sa aspekta načina ulaganja kategorizovala investicione fondove u četiri grupe, balansirani fondovi i fondovi rasta vrednosti imovine su najinteresantniji. Oni omogućavaju da fond najveći deo svoje imovine ulaže u akcije, a to je upravo onaj segment tržišta na kojem će oni nastojati da ostvare najveći prinos i samim tim privuku više ulagača. S obzirom na to da naše tržište pokazuje snažan rast, možemo očekivati da će ovi fondovi i u narednom periodu najviše ulagati u akcije domaćih kompanija. Osnivanje novih fondova će nesumnjivo doprineti produbljivanju tržišta i podizanju likvidnosti na viši nivo.

Dobrovoljni penzijski fondovi imaju mnogo konzervativniji pristup kod ulaganja, što je i definisano odlukom Narodne banke o maksimalnim visinama, uslovima i načinu ulaganja imovine fonda. Oni imaju neograničenu mogućnost ulaganja u hartije od vrednosti koje izdaje NBS i Republika Srbija, dok su ulaganja u obveznice i akcije kompanija strogo (moglo bi se reći možda i prestrogo) regulisana. Prilikom ulaganja u akcije moraju se poštovati ograničenja u pogledu perioda od kada je kompanija na berzi, tržišne kapitalizacije, pozitivnog mišljenja revizora i likvidnosti same akcije. Dužničke hartije od vrednosti koje emituju domaće kompanije moraju takođe biti na berzi i sa određenim kreditnim rejtingom. Postoji čak i mogućnost ulaganja imovine u inostranstvu, ali do maksimalnog iznosa aktive fonda od 10 odsto. Investicioni fondovi nemaju ovako stroge kriterijume kod ulaganja. To im i omogućava da kupuju rizičnije hartije i tako ostvaruju potencijalno veći prinos, ali koji je praćen i većim rizikom.

Pored viših prinosa u odnosu na kamatu na štedne uloge i nižeg rizika u odnosu na pomenute investicione fondove postoje i drugi razlozi koji bi mogli da nas opredele za ulaganje u dobrovoljni penzijski fond. Za naknadu društvu za upravljanje dobrovoljnim penzijskim fondom, koja ne može preći tri odsto od iznosa svake uplate, dobijate profesionalno upravljanje vašim sredstvima uz svakodnevnu procenu rizika imovine u portfelju. Druga velika prednost je što svi transakcioni troškovi trgovanja sa hartijama od vrednosti  padaju na teret društva za upravljanje, a ne na račun fonda. To je jako važno imajući u vidu da se individualni investitor suočava sa daleko većim troškovima trgovanja. 

U proteklih nekoliko meseci koliko dobrovoljni penzijski fondovi rade u Srbiji, ostvareni su vrlo zapaženi prinosi. Osnovni razlog tome je snažan rast tržišta akcija u tom periodu. Međutim, moramo razmišljati na dugi rok. To podrazumeva ulaganje velikih napora na razvoju novih instrumenata koji će doprineti produbljivanju likvidnosti i daljem razvoju našeg finansijskog tržišta. Pojava hipotekarnih i municipalnih obveznica, kao i eventualni izlazak akcija javnih kompanija na berzu proširila bi investicione mogućnosti penzijskih fondova, a samim tim bi i prinosi ulagača bili veći.