Psihološki pritisci pre proglašenja „viška" zaposlenih

Svakoga dana desetak osoba potraži pomoć Republičke agencije za mirno rešavanje radnih sporova zbog psihičke torture na radnom mestu, a u proceduri ove agencije trenutno se nalazi dvadesetak sporova. Olga Kićanović, pravnica i savetnica uovoj agenciji, ne krije nezadovoljstvo zbog činjenice da je u poslednje tri godine, od kako je stupio na snagu Zakon o sprečavanju zlostavljanja na radnom mestu, u našoj zemlji doneto svega desetak pravosnažnih presuda za mobing. Ona takođe skreće pažnju na činjenicu da preko devedeset odsto osoba koje se obraćaju za pomoć zbog maltretiranja na radnom mestu ima medicinsku dijagnozu ili je na bolovanju zbog mobinga.

– U Srbiji mobing ima neke karakteristične „pojavne” oblike. Zaposleni u javnom sektoru najčešće su žrtve političkog mobinga – postojeći radnici trpe maltretiranje, jer se smatra da su lojalni bivšoj političkoj garnituri. Žrtva mobinga može biti i kafe kuvarica u nekom javnom preduzeću, jer rukovodilac želi da na to mesto dovede svoj „kadar”. Smatram da će u ovim preduzećima mobing postojati sve dok ona budu „plen” političkih koalicionih sporazuma, jer će se svaka nova politička garnitura otimati o radna mesta – kaže Olga Kićanović.

U privatizovanim preduzećima psihološka tortura najčešće ima cilj oslobađanje od viška radne snage, a ta tortura vrši se kroz zastrašivanje, premeštanje na drugo radno mesto, vređanje i neplaćeni prekovremeni rad.

– Drugi vid mobinga je izbacivanje sposobnih, aktivnih i stručnih radnika i dovođenje nestručnih poslušnika bez radnog iskustva, kako bi se u procesu privatizacije to preduzeće još više obezvredilo i prodalo za džabe određenoj osobi. Veoma raširen oblik mobinga je otpuštanje i zastrašivanje sindikalnih aktivista u cilju slabljenja, usitnjavanja i politizacije sindikata – priča Olga Kićanović.

Naša sagovornica ističe da su društva u kome snažno duvaju vetrovi tranzicije plodna tla za klijanje mobinga. Privatizacija i tranzicija su već dve decenije „alibi” za kršenje svih ljudskih prava, a strah od gubitka posla je pokretački mehanizam za psihološko maltretiranje i ponižavanje kolega.

– Mobing je psihološko predvorje otkaza, jer vraćanju radne knjižice uvek prethodi psihološki pritisak na pojedinca od šefa ili grupe kolega. Mobing nije sinonim za višak uzvičnika u komunikaciji na relaciji šef–saradnici, već je sinonim za psihološko maltretiranje u „rukavicama”. Psihološka tortura obično počinje tako što se prekida komunikacija sa radnikom ili počinju da mu se uskraćuju bitne poslovne informacije od svog šefa, menadžera za ljudske resurse ili pi-ara preduzeća – objašnjava Olga Kićanović

Žrtve visoko sofisticiranog mobinga najčešće su intelektualci ili eksperti u svom poslu koji se suočavaju sa „praznim stolom – odnosno sa potpunim odsustvom radnih zadataka. Njima se oduzima posao, najčešće bez ikakvog objašnjenja, a njihove dužnosti prebacuju se na druge kolege.

– Ove osobe često se premeštaju u arhive, tavanske ili podrumske prostorije, a istovremeno dobijaju istu platu, što rađa animozitet kod kolega koji imaju doživljaj da za svoju platu rade i tuđi posao. Istovremeno, firmom počinju da se šire glasine i kuloarske priče, a tračevi su najvažnije „sporedno oružje” u svakom psihološkom ratu. U visoko sofisticirani mobing spada i „ludačka” kontrola saradnika i omalovažavanje njihovog rada. Najčešće se dešava da stručnjaci odlaze sa posla, jer imaju alternativu, a u preduzeću ostaju nestručni i poslušni radnici – kaže Olga Kićanović.

Naša sagovornica ističe da radnici smanjenje plate ili dobijanje minimalca gotovo nikada ne doživljavaju kao oblik „mobinga” od poslodavca i objašnjava da zaposleni prihvataju sve racionalne argumente za tešku ekonomsku situaciju.

– Oni trpe malu i neredovnu platu i minimalac, jer su svesni teške situacije, ali ne prihvataju da ih neko ponižava – koliko god da je ekonomska situacija teška, ljudima su važni harmonični odnosi na poslu – ističe Olga Kićanović.

Komentarišući činjenicu da se na prste dve ruke mogu nabrojati pravosnažne presude za mobing ona ističe da treba napraviti ozbiljniju obuku za sudije, jer sudski sporovi za mobing traju više od dve godine.

– Naše sudije ili ne sude, ili odbacuju ove tužbe, pravdajući se činjenicom da nisu prošli kroz odgovarajuću obuku i da nisu edukovani da prepoznaju mobing. Republička agencija za mirno rešavanje radnih sporova ima rok od 30 dana da reši slučaj mobinga – kaže Olga Kićanović.

Katarina Đorđević

-----------------------------------------------------------

Tužba protiv šefa ne sprečava otkaz

Olga Kićanović skreće pažnju na činjenicu da gotovo svaka treća osoba koja im se obrati za pomoć zloupotrebljava instituciju mobinga, jer smatra da će podizanje tužbe protiv šefa da je zaštiti od otkaza – što je netačno. Osoba je „zaštićena” od otkaza samo osam do trideset dana i to samo ako se javi nadležnoj osobi u svom preduzeću koja posreduje u slučajevima mobinga.