Negativna selekcija stvara uslove za mobing

Da li sebe doživljavate kao kreativnu, energičnu, vrednu i nekonfliktnu osobu, koja na posao dolazi sa širokim osmehom i nikada ne odbija radne zadatke? Da li biste sebe opisali kao stručnjaka u svojoj profesiji ili majstora svog zanata koji se politikom ne bavi u radno vreme i koji ima dosta strukovnih priznanja?

Ako ste na veći deo ovih pitanja odgovorili potvrdno, imamo za vas i dobru i lošu vest. Dobra je da će vaša karijera verovatno kretati uzlaznom putanjom, a loša – da postoji velika verovatnoća da upravo vi postanete žrtva mobinga – psihološkog maltretiranja i ponižavanja od kolega ili šefa.

Stručnjaci kojima je u opisu posla rad sa žrtvama mobinga kažu da su žrtve psihološke torture na radnom mestu najčešće osobe koje se nalaze u najproduktivnijem životnom periodu i koje su visokoobrazovane, a „dželati” u psihološkim rukavicama po pravilu su osobe koje su radnu knjižicu dobile „preko veze” i koje sve stručne osobe u svom radnom okruženju doživljavaju kao svoju neposrednu konkurenciju.

Ujedinjeni rezultati socijalno-psiholoških istraživanja govore da svaka druga zaposlena osoba u Srbiji ima strah od otkaza. Na žalost, upravo je strah od gubitka posla pokretački mehanizam za mobing – psihološko maltretiranje kolega koje ima za cilj oslobađanje od viška radne snage, a ta tortura vrši se kroz zastrašivanje, premeštanje na drugo radno mesto, socijalnu izolaciju i profesionalno ignorisanje.

Skicirajući portret žrtve mobinga psiholog Vera Kondić, koja radi u Udruženju građana „No mobing”, kaže da žrtva najčešće ima bogato i kvalitetno radno iskustvo – dobro poznaje svoj posao i često ga poznaje bolje nego osoba koja je njen šef. Ona ističe da u našem društvu postoji velika negativna selekcija i da se mnogo nestručnih osoba nalazi se na rukovodećim pozicijama – pre svega zahvaljujući partijskim knjižicama.

Vera Kondić objašnjava da je Zakonom o mobingu predviđeno da svako preduzeće ima osobe koje posreduju u slučajevima mobinga, ali sa žaljenjem konstatuje da ti medijatori najčešće nemaju adekvatnu obuku i da se kao takvi bave posredovanjem.

– Oni su pre svega plaše reakcije poslodavaca, odnosno imaju strah da će biti skinuti sa platnog spiska firme ako „presude” u korist oštećenog. Osobe koje nam se obraćaju za pomoć žale nam se da njihovo „posredovanje” po formi najviše podseća na policijsko isleđivanje – a to nije zadatak medijatora – kaže Vera Kondić.

Posrednik nije osoba koja treba da „presudi” da li je bilo mobinga ili nije, već je njegov zadatak da pokrene komunikaciju koja je došla u ćorsokak.

– Jedan medijator je osobi koja je podnela tužbu za mobing rekao: „Ne znaš ti kako je meni bilo tokom karijere, tvoj problem nije ništa!” Medijatori često nisu svesni da svojim nestručnim posredovanjem mogu prouzrokovati još veću štetu a zakonom, na žalost, nije predviđeno da posrednici imaju bazično obrazovanje iz humanističkih nauka i da to budu osobe koje se ne nalaze na platnom spisku preduzeća, jer je to pretpostavka njihove neutralnosti i nezavisnosti – kaže Vera Kondić.

Na pitanje – kako zaposleni može da dokaže da je žrtva mobinga, ona odgovara da su za to potrebni materijalni dokazi i izjave svedoka. Iskustvo, međutim, govori da je solidarnost kolega jedna od najslabijih karika u lancu dokazivanja, jer retko ko ima hrabrosti da svedoči u korist bližnjeg svog, a protiv šefa. Često se dešava da osoba koja je žrtva mobinga dobije otkaz, a onda je veoma teško motivisati kolege da svedoče u njenu korist, jer se plaše da i njih ne zadesi takva sudbina.

– Materijalni dokazi su od ključnog značaja za dokazivanje mobinga – tu spadaju svi mejlovi i sms poruke u kojima je jasno da mober maltretira i vređa svog zaposlenog, kao i audio i video snimci mobinga. Takođe su važni dopisi, sms poruke i mejlovi koje ste nekom uputili, a izostao je odgovor, ili je bio negativan, ili vas je neko vređao i govorio da su to izmišljotine i insinuacije. Od velikog značaja su i nalazi lekara koji dokumentuju zdravstveno stanje žrtve mobinga – zaključuje Vera Kondić.

Milorad Antić, predsednik Foruma srednjih stručnih škola kaže da su primeri mobinga u obrazovnim ustanovama česti i svakodnevni i ocenjuje da su žrtve psihološkog maltretiranja češće profesori u srednjim stručnim školama koje upisuju manji broj učenika.

– Kada se zaposleni plaše za svoje radno mesto moć direktora je mnogo izraženija, a mobing je češći u manje popularnim srednjim školama koje upisuju manji broj đaka i u kojima je problem popuniti odeljenja. Žrtve mobinga najčešće su mirne, tihe i povučene osobe – veoma se retko dešava da mober zlostavlja svađalice i arogantne osobe, jer zna da će mu se one suprotstaviti – kaže Antić.

On objašnjava da se mobing vrši na različite načine – nastavnici se optužuju da kasne na časove, da dolaze na posao u neadekvatnoj garderobi, da nisu u stanju da održe disciplinu na času i da loše vode pedagošku dokumentaciju.

– Neki nastavnici su čak optuženi da zlostavljaju učenike i izgubili pravo da predaju u prosveti – tvrdi Antić.

Dr Zoran Savić, predsednik sindikata zaposlenih u zdravstvu i socijalnoj zaštiti Srbije, kaže da je zbog učestalosti mobinga ovaj sindikat nedavno formirao tročlanu komisiju koja se bavi slučajevima psihološke torture na radnom mestu. On napominje da je veoma teško dokazati mobing i dodaje da su zdravstveni radnici u posebno teškoj poziciji jer su često žrtve maltretiranja pacijenata i svojih kolega.

Katarina Đorđević