Ljajićev izborni predlog teško ostvariv

Kad će građani Srbije ponovo birati predstavnike u Narodnoj skupštini, još se ne zna, ali, kad god to da bude biraće ih, najverovatnije, kao i do sada, po istom izbornom sistemu. Takav zaključak se nameće iz reakcija vlasti i opozicije na nova izborna pravila, koje predlaže Rasim Ljajić, lider SDPS-a. Ipak, svi se slažu da se o Ljajićevom predlogu može razgovarati, kao i da novi izborni zakon mora biti rezultat konsenzusa svih političkih aktera.

Prvi višestranački izbori održani su po većinskom izbornom sistemu (glasa se za konkretnog kandidata), svi naredni po, raznim modelima, proporcionalnom (glasa se za partijsku listu). Opozicija iz devedesetih godina prošlog veka bila je zagovornik proporcionalnog izbornog sistema sa Srbijom kao jednom izbornom jedinicom i do tog rešenja se došlo posle petooktobarskih promena 2000. godine. Sve vreme su vlast i opozicija pregovarale i razgovarale o izbornim zakonima, ali im nikada nije uspevalo da se usaglase. Posle 5. oktobra, na predlog Srpske radikalne stranke, za parlamentarne izbore u decembru 2000. godine, donet je Zakon o izboru narodnih poslanika i to jednoglasno. Taj zakon je, praktično, na snazi i danas, uz nekoliko izmena, koje je u međuvremenu pretrpeo. Za ovih 13 godina ne zna se ni broj stranačkih predloga da se „napravi sveobuhvatna izborna reforma”, ali to se nikada nije našlo na sednici parlamenta, jer prosto nije bilo saglasnosti.

U prethodnoj vladi Milan Marković, ministar za državnu upravu i lokalnu samoupravu, tri godine je iz fioke vadio paket izbornih zakona, pričao o njima, a onda ih opet vraćao u fioku, jer, nije bilo saglasnosti ni u okviru vladajuće koalicije (DS, SPS, URS), a kamoli vlasti i opozicije.

Kakva će biti sudbina Ljajićevog predloga, ne može se baš sa sigurnošću reći, ali sve liči na „slučaj Markovićevih zakona”. Rasim Ljajić je, u brojnim izjavama, naveo da predlog SDPS-a treba da doprinese ukrupnjavanju političke scene, a sve velike političke partije jesu za to, ali većina manjih, koje se i te kako pitaju, nije za to. Zoran Babić, zamenik šefa poslaničke grupe SNS-a, kaže da je „SNS uvek za modernizaciju i profesionalizaciju izbornog sistema”. On nije mogao da govori o konkretnim Ljajićevim predlozima, jer ih nije video, ali ističe: „Mislim da je stepenasti cenzus nešto prirodno, jer ne može isti prag da važi za jednu partiju i za grupu partija. Dakle, treba razgovarati, napraviti analize, to je dug proces, ne treba raditi ništa preko kolena.”

Dijana Vukomanović, potpredsednica SPS-a, kaže da je SPS za ostanak proporcionalnog izbornog sistema i dodaje: „Mi se zalažemo za kombinaciju zatvorene i otvorene liste. To je preferencijalni sistem, koji imaju dve-tri države, birači bi glasali za partijske liste, ali bi mogli i 20-30 odsto kandidata da izaberu tako što bi, na partijskoj listi, zaokružili konkretno ime. Mi nismo protiv tog stepenastog cenzusa, niti imamo problem s njim, može se o tome razgovarati, ali je to jako komplikovano za birače, pa bi bilo mnogo grešaka.”

Marko Selaković (URS) nije video Ljajićev predlog, pa ne može, kaže, da govori o njemu, ali URS se zalaže za to da što više predstavnika naroda bude izabrano direktno, pre svega gradonačelnici i predsednici opština.

I opozicionari čekaju da vide predlog. Borislav Stefanović, šef poslaničke grupe DS-a, navodi da u DS-u, u svakom slučaju, smatraju da izborni zakon treba menjati. Stefanović ističe: „DS je za to da se na lokalnom nivou odmah uvede većinski izborni sistem, da se glasa za kandidate sa imenom i prezimenom za gradonačelnike i odbornike, a za parlamentarne izbore treba napraviti određeni stepenasti izborni sistem, kasnije će Srbija biti zrelija za nešto još neposrednije izbore. Mislim da Ljajićev predlog, u ovom trenutku, nije loš, treba ga pogledati zato što je Srbija opterećena malim strankama, koje ulaze u parlament na listama velikih stranaka, a onda se lepo rastanu i postanu tas na vagi i nečiji kusur kad se pravi vlada, koja, zbog toga, uopšte ne odražava volju naroda.”

Bojan Đurić, poslanik LDP-a, kaže da se ne može o promeni izbornog sistema „pričati po Ljajićevom instant receptu” i dodaje: „Personalizovani sistem nije loš, ali ima mnogo tehničkih prepreka da se sprovede. Što se tiče stepenastog cenzusa, ne znam zašto se Ljajić zaustavlja na devet odsto. Neka ide do kraja, pa neka predloži sistem u kome će SNS, koji je imao oko 15 stranaka na listi, morati da dostigne cenzus od skoro 40 odsto. Zaista ne razumem ambiciju Ljajića, koji na izbore 13 godina izlazi na tuđim listama, da ovo predlaže. Osim toga, predlog je površan i uvek će moći da se obesmisli tako što će minijaturne stranke, bez formalne koalicije, biti na listi neke veće stranke.”

M. Čekerevac

-----------------------------------------------------------

Predlog SDPS

1. Stepenasti izborni cenzus:

– za jednu partiju – cenzus pet odsto

– koalicija od dve partije – cenzus sedam odsto

– koalicija od tri partije – cenzus devet odsto

2. Personalizovani proporcionalni sistem