Obdarenima treba podrška

Manji broj pojedinaca poseduje prirodnu (vernici kažu Božju) obdarenost. Savremena psihologija pod tim podrazumeva visoku inteligenciju, uspeh u školi i svom zanimanju, kao i visok socijalni status i dostignuća u raznim oblastima. Smatra se da takvih ima svega dva odsto. Više puta je dokazano da čovek rođen s darom može da ga razvija, usavršava i ostvaruje kroz rad i samo rad. Zauvek će ostati nepoznat broj zaparloženih, propalih talenata zbog nepovoljnih društvenih okolnosti, lenjosti ili čistog malera. Na putu uspeha darovite dece presudan je uticaj porodice i škole.

Od početka, kada je njihov dar otkriven, imali su mogućnost da dobiju odgovore na svoja radoznala pitanja, usmeravani su u tom pravcu, profesori su sa uvažavanjem negovali njihov put ka znanju, bile su im dostupne knjige, kompjuteri, a detinjstvo im je proteklo bez trzavica u kući.

Koliko sve uslova mora da se stekne kako bi se od talenta postao upotrebljivi genije? To su ne samo genetski kod, mentalna mapa, ravnoteža uma, emocija, volje i mašte, nego i napor da se prihvati poneki zlobni odjek iz okruženja ili stalna tapšanja po ramenu i čestitke zbog pobeda na takmičenjima.

Dosta toga zavisi i od društvene podrške. Tek poslednjih godina se i država zainteresovala za stipendiranje darovitih učenika s ciljem da ih ne otmu inostrani "lovci na talente". Istraživački centar Petnica kod Valjeva (osnovan još 1982. godine) dokazao se kao pouzdan stepenik u razvoju darovitog učenika do vrhunskog naučnika. U egzaktnim naukama postoje načini i merila za određivanje darovitosti, na osnovu rezultata na testovima i takmičenjima. U umetnosti su merila ipak elastičnija, nagrada ne pripadne uvek najdarovitijem...

Još u detinjstvu i pubertetu izdvajaju se najbolji. Oni odskaču od većine svojih vršnjaka koji su "dan zamenili za noć" zalud trošeći vreme po kafićima, noćnim klubovima i splavovima. Od prvih će postati društvena elita, kod nas ili "u tuđini", a drugi će postati ko zna šta. Retko koji talenat je isplivao iz siromaštva, iz zabitog sela (kao Tesla iz Smiljana) ili porodice u rasulu. Najviše ih je iz gradova i dobrih škola, uglavnom iz "srednje stojećih" porodica intelektualaca.