Titula zalivena suzama

Bojana Popović (28) rastala se sa danskim Slagelseom. Trijumfalno, sa titulom prvaka Evrope. Pečat na pet nezaboravnih godina u ovom klubu, koji je s njom na čelu postao dominantna figura ženskog rukometa Starog kontinenta, udaren je u revanšu finala Lige šampiona. Glatka pobeda u Kopenhagenu protiv ruske Lade 32:24 (u prvom meču 29:29) i treća evropska kruna u poslednje četiri godine zalivena je suzama. – Malo je nedostajalo da i u toku same utakmice briznem u plač. Ogroman emotivan naboj sprečio me je da pružim maksimum. Prekjuče sam poslednji put nosila dres Slagelsea koji je svih ovih godina za mene predstavljao mnogo više od kluba. Bili smo kao jedna porodica i nije mi bilo svejedno kada je sudija označio kraj susreta – prenela je svoje utiske iz revanša finala petostruki strelac Bojana Popović, koja će od naredne sezone braniti boje, takođe danskog, Viborga.

Iako je za vreme meča uspela da koliko-toliko sakrije emocije, reči zahvalnosti, koje joj je uputio trener Slagelsea Anja Andersen po završetku finala, naterale su je na plač:

– Andersenova je deset minuta držala govor. Pričala je o svemu kroz šta smo kao klub prošli za ovih pet godina. U tim trenucima nisam mogla da sakrijem suze. Posebno me je dirnulo kada mi je poklonila svoj trofej za najboljeg igrača sveta iz 1997. Preko svog imena je stavila nalepnicu na kojoj je stajalo moje ime. Tom prilikom mi je rekla da sam ja za nju i sve u Slagelseu najbolji svetski igrač, bez obzira na to šta će početkom juna da odluči Svetska rukometna federacija. Iskreno, sada mi je nebitno da li će me IFH uopšte izabrati za najboljeg svetskog igrača. Ovo što je uradila Andersenova mnogo mi više znači od bilo kog priznanja, jer je ona najbolja rukometašica svih vremena.

O samom uspehu u finalu, za koji može slobodno da se kaže da je i trijumf srpskog rukometa, budući da u Slagelseu igraju i Katarina Bulatović (u revanšu postigla dva gola), Ana Batinić (jedan) i Anja Obradović, Popovićeva je kazala da je to bila slatka osveta za prethodnu godinu:

– Pokazale smo koliko nam je prošle godine nedostajala Anja Andersen. Zbog neosnovano drastične kazne EHF-a nije mogla da nas vodi s klupe i to je jedini razlog što nismo uspeli da osvojimo nijedan trofej. Ovogodišnju titulu smo osvojili najviše zahvaljujući briljantnoj odbrani i fenomenalnom golmanu Legangerovoj. Takođe, i rukometašima s kojima smo sparingovali u pripremi za finale. Posle žestokih duela sa muškarcima, okršaji sa rukometašicama Lade bili su nam znatno lakši.

Sudbina Slagelsea je na početku sezone bila dovedena u pitanje. Neizvesnost oko opstanka kluba trajala je mesecima što je primoralo Popovićevu da potpiše ugovor s Viborgom. Budući da su u Slagelseu kasnije rešeni svi problemi, on je zaigrao kao preporođen, osvojivši uz Ligu šampiona i titulu u Danskoj. Na pitanje da li se kaje što je potpisala ugovor sa Viborgom, kazala je:

– Kada je posao u pitanju emocije treba ostaviti po strani. Bio mi je potreban novi izazov pošto sam sa Slagelseom osvojila sve što se može osvojiti. Pokušaću isti uspeh da ponovim i sa Viborgom – zaključila je Popovićeva.

-------------------------------------------------------------------------

Devet trofeja za pet godina

Bojana Popović je rođena 20. novembra u Nišu. Rukomet je počela da trenira sa 10 godina u Niš Klasiku (današnja Naisa). Od 1998. do 2002. branila je boje podgoričke Budućnosti s kojom je osvojila četiri državna prvenstva (1999, 2000, 2001. i 2002) i tri Kupa (2000, 2001 i 2002). U danski Slagelse je došla 2002. i sa njim je osvojila tri titule prvaka Evrope (2004, 2005. i 2007), Kup Evropske rukometne federacije (2003), tri državna šampionata (2003, 2005 i 2007) i dva nacionalna kupa (2003. i 2005). Tri puta je proglašena za igrača godine u Danskoj (2004, 2005. i 2007). Najbolji strelac šampionata ove zemlje bila je dva puta (2004-219, 2005-174). Tri puta je bila najefikasnija i u Ligi šampiona (2004-98, 2005-85 i 2007-96). Četiri godine je u braku sa košarkašem Petrom Popovićem.